Дренград

Опис непокретног културног добра

Дренград се налази непосредно поред села Бреговина, на доминантном узвишењу, налазе се остаци римско-византијског утврђења, грађеног у периоду између II и VI века, познатог и под називом „Кале“. Утврђење је правилне четвртасте основе, опасано са два реда бедемских платана. Ужим појасом заштићен је највиши део града, акропољ, а ширим цело градско подручје. Међу бројним објектима посебно се истиче базилика, која је била богато украшена и живописана фреско декорацијама и мозаиком од стаклене пасте. Бедеми акропоља истовремено су коришћени као источни и северни зид базилике. Утврђено насеље код Бреговине, налазило се на локалној траси античког пута од данашњег Прокупља према Царичином граду и сврстава се у комплекс утврђења из Јустинијанске и постјустинијанске епохе. Први обимнији радови на испитивању и откривању рановизантијског утврђеног насеља обављени су 1957. године. 

Литература

– Ђ. Стричевић, Бреговина – Кале, Рановизантијско насеље, Старинар XI (1961) 248-249.
– V. Popović, Trois inscriptions protobyzantines de Bregovina, Starinar XL-XLI (1991) 279-290.
– М. Милинковић, Рановизантијско утврђење код Бреговине, Прокупље у праисторији, антици и средњем веку, Прокупље 1999, 85-116.
– М. Јеремић, Рановизантијска базилика на локалитету „Бреговинско кале“ код Прокупља, Прокупље у праисторији, антици и средњем веку, Прокупље 1999, 117-157.
– Дренград – Бреговина, Заштита споменика културе Нишког, Јужноморавског и Тимочког региона, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Чаковец 1981.