Историјат Завода за заштиту споменика културе Ниш
Кратак преглед историје заштите споменика културе
Прве иницијативе за организовану активност на заштити споменика културе у Србији јављају се с покретом романтизма и развојем историјских наука почетком XIX века када се све већа пажња посвећује споменицима прошлости као непосредним изворима за проучавање историје једног народа. Плодни рад Вука Караџића на прикупљању и изучавању споменика из прошлости покренуо је многе иницијативе за заштиту културног наслеђа. Уследила је наредба кнеза Милоша Обреновића да се пријави сваки налазак било какве старине, а потом и наредба Совјета да се изврши попис свих цркава и манастира у Србији.
Међутим, нарочито је значајна наредба о забрани рушења старих градова и њихових развалина од 1844. године. Оригинална по својој садржини и форми, ова наредба је први општи правни акт о заштити споменика културе у Србији у савременом смислу и један од првих аката те врсте у Европи XIX века. Акт о “заштити развалина одређених развалина и замкова у Србији као споменика древности“ донет је 22. фебруара 1844. године. Издао га је књаз Александар Карађорђевић у сагласности са Совјетом.
Након Другог светског рата, 1945. године донета је Одлука о заштити и чувању културних споменика и старина, коју је потписао маршал Југославије Јосип броз Тито, а затим и Југословенски закон о заштити споменика културе. Први републички Закон о заштити споменика културе и природних реткости донешен је 1948. године.
Важећи Закон о културним добрима (Службени гласник РС бр.71/94), садржи дефиниције непокретних културних добара, принципе и мере заштите, односно уређује систем заштите и коришћења културних добара и утврђује условеза обављање делатности заштите културних добара.
Историјат Завода за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш основан је 25. марта 1966. године као самостална и самоуправна радна организација за обављање делатности старања о заштити непокретних културних добара на територији среза Ниш и среза Лесковац. Већ 1967. године укинути су срезови у СР Србији, а права и дужности оснивача Завода су пренета на републичке органе. Почетком 1967. године Завод почиње са радом у сталним просторијама у Згради Универзитета у Нишу (Зграда Бановине, споменик културе од великог значаја) и попуном кадрова. Прве године рада Завода представљају период сталног ангажовања на пословима заштите непокретних културних добара, истраживању и систематском проучавању споменичке баштине града Ниша и читаве југоисточне Србије. Свеобухватна истраживања споменичке баштине југоисточне Србије обављана су од 1970. године. На подручју три региона (Нишки, Јужноморавски и Зајечарски) евидентирано је преко 4.000 непокретних културних добара, а на више од 150 извођени су радови на техничкој заштити. Свестраном стручном валоризацијом споменичких својстава, од овако великог броја евидентираних споменика благовремено су подношени предлози и доношене одлуке о проглашењу за непокретна културна добра у циљу регулисања њиховог правног статуса и дефинитивног стављања под заштиту. Заштита културних добара остваривана је посредно кроз правну регулативу и стручну документацију, и непосредно кроз истраживање, конзерваторско-рестаураторске и друге радове у оквиру техничке заштите.
Полазећи од чињеничког стања у региону и нужности заштите споменичког фонда, Завод је кроз свој програм рада предузимао кораке и мере за чување, одржавање и заштиту културног наслеђа и спровођење свих задатака на територији на којој је надлежан. У извршавању своје надлежности, Завод је сарађивао са сродним институцијама на терену региона, нарочито са музејима у Алексинцу, Бору, Врању, Зајечару, Лесковцу, Неготину, Нишу, Пироту и Прокупљу. Кроз ову сарадњу заједнички се обављао велики део задатака, како основне делатности тако и акција. Сарадња је остварена и са научним институцијама и факултетским катедрама из Београда и научним радницима. Такође, Завод се у свом раду ослањао и на скупштине општина, где је кроз сталну сарадњу успевао да организује правну заштиту и обезбеди допунска средства за интервенције. Поштујући принципе интеграције рада и рационалнијег коришћења капацитета, Завод је у спровођењу своје програмске делатности успешно сарађивао са свим заводима за заштиту споменика културе у СР Србији и покрајинама.
Крупни резултати постигнути током рада на пословима заштите резултат су непрестаног прегалаштва стручњака и радника Завода за заштиту споменика културе Ниш. На челу Завода се од 25. марта 1966. године до 31.12.1975. године налазио арх. Момчило Митровић. На месту руководиоца наследио га је архитекта Александар Радовић (1976-2004), а затим архитекта Миле Вељковић (2004- 2012).
У Одељењу за документацију, Конзерваторском одељењу и Одељењу општих послова Завода за заштиту споменика културе Ниш радили су: археолог Душан Максимовић, етнолог Драган Марковић, историчари уметности Љубица Поповић и Бојана Дељанин, историчар Борислав Андрејевић, архитекта Дивна Милосављевић, и фото документатор Јован Шурдиловић, арх.Чедомир Васић, арх. Александар Радовић, арх. Михајло Медведев, арх. Даница Јанић, арх. Милорад Војиновић, арх. Никола Милић, арх. Сима Гушић, арх. Александар Блатник, арх. Ана Костић, сликар конзерватор Миодраг Анђелковић-Даја, техничари Татјана Младеновић, Снежана Марјановић, Радославка Савић, правник Предраг Петровић, Десанка Шурдиловић, Гордана Радојковић, Костадинка Чершков, Смиља Дакић, Радисав Нешић, Јулка Пејић.
Основна орјентација Завода, од свог формирања, било је хитно спасавање најугроженијих споменика културе, предузимањем низа мера на архитектури, живопису и сл. и интензивиран рад на систематском сагледавању целокупног споменичког фонда на територији надлежности Завода. Извођење непосредних мера заштите углавном је финансирала Републичка заједница културе, или уз партиципацију из општинских извора. Радови су извођени на следећим објектима од изузетног и великог значаја : Царичином граду код Лебана, на Медијани код Ниша, комплексу Немањиних задужбина код Куршумлије, цркви Св. Петке код Станичења, манастиру Св. Стеван у Липовцу, манастиру Св. Јована Богослова у Поганову, манастиру Св. Прохор Пчињски, цркви Св. Богородице на Вражјем камену код Трговишта, Момчиловом град у Пироту, манастиру Ајдановац, Мокранчевој кући у Неготину, Кући Шоп Ђокића у Лесковцу, конацима манастира Рударе, Нишкој тврђави, Соко Граду, Делиградским шанчевима, и на низу других утврђених непокретних културних добара.
С обзиром на велики број евидентираних локалитета, објеката и целина,остварен је један од најприоритетнијих задатака, а то је ефикасна стручна валоризација непокретних културних добара и регулисање њихове правне заштите.
Стручни сарадници Завода истовремено су били ангажовани и на свим текућим пословима везаним за пружање помоћи сопственицима и корисницима непокретних културних добара по захтевима, кроз давање услова за предузимање мера заштите НКД и њихове заштићене околине, спречавање извођења радова који могу довести до оштећивања културних добара итд. Посебни напори су улагани да се у сарадњи са урбанистичким службама, кроз просторне и урбанистичке планове обезбеде адекватна решења заштите културних добара, градитељсих целина и амбијената.
Упоредо се одвијала редовна сарадња са средствима јавног информисања, од локалних листова и радио програма, до дневних листова и телевизијских програма. Посебан допринос информисању и пропаганди културних добара представља публикација Завода за заштиту споменика културе Ниш: „Заштита споменика културе Нишког, Јужноморавског и Тимочког региона“.
Друштвене промене које су уследиле у периоду 1990-1995; утицај нових фактора и ситуација, недостатак средстава, и нови тржишни услови у великој мери су се рефлектовали на остваривање програмских задатака Завода. Ипак, независно од тога, увек је у првом плану била обавеза очувања аутентичних споменичких вредности и непосредна техничка заштита најугроженијих и најзначајнијих НКД. Служба заштите споменика културе Завода и даље је у свом раду постизала веома значајне резултате. На многим непокретним културним добрима изведени су рестаураторски радови који обезбеђују споменике од даљег пропадања, а у најновије време, велики број споменика културе конзервиран је најсавременијим методама у заштити културног наслеђа.
Од оснивања 1966. године, од почетних корака, кроз обучавање и оспособљавање младих људи за самосталан рад, Завод за заштиту споменика културе Ниш постепено се развијао и организовао своју делатност, и данас обавља деликатне послове проучавања, коришћења, презентације и заштите споменика културе, просторних културно-историјских целина, археолошких налазишта и знаменитих места као непокретних културних добара и њихове заштићене околине, као и добaра која уживају претходну заштиту у оквиру седам управних округа, Борског, Зајечарског, Нишког, Пчињског, Јабланичког, Топличког и Пиротског, односно на основу „Решења о утврђивању територије Завода за заштиту споменика културе“ („Службени гласник РС“, бр. 48/95.) за територију града Ниша и општина: Бољевац, Зајечар, Књажевац, Ражањ, Сокобања, Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Мерошина, Сврљиг, Бабушница, Бела Паланка, Димитровград, Пирот, Бојник, Власотинце, Лебане, Лесковац, Медвеђа, Црна Трава, Блаце, Житорађа, Куршумлија, Прокупље, Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Врање, Прешево, Сурдулица, Трговиште, Бор, Кладово, Мајданпек и Неготин.
Конзерваторски одељак Кр. Банске управе У Нишу
Код Просветног оделења Кр. Банске управе у Нишу основан је 1. априла 1932. године Конзерваторски одељак. Потреба за организацијом конзерваторске службе указала се је ради честих пријава археолошких налаза у Моравској бановини. Оснивању одељка предходило је наименовање Бановинске археолошке комисије, која има задатак, да руководи ископавањима која се врше субвенцијом Кр. Банске управе.
Први задатак Конзерваторског одељка био је, да попише сва археолошка и историјска налазишта и локалитете на целој територији моравске Бановине. Јасно је, да се систематском чувању старина може приступити тек онда, када се тачно знаде, где и под којим околностима се оне налазе. Зато су расписима тражени од управитеља основних школа и од општинских управа извештаји о свим местима на територији дотичних управних општина, на којима су се икада нашле старине или која би по свом називу дала наслутити, да крију остатке прошлости. Подаци, садржина у добивеним извештајима уведени су у једну картотеку, у којој свака општина имаде свој засебни лист.
Резултати тих расписа далеко су премашили свако очекивање. И ако су добивени извештаји састављени од нестручњака, ипак се је на основу њих могло увести у картотеку преко 3000 археолошких налазишта, од којих претежни део до сада није био познат науци. Цела серија грчких, латинских и старословенских натписа дошао је тако до сазнања стручњака и могао бити публициран. Нарочито је био велики број праисторијских налазишта који се је могао регистровати. Прије су на територији Моравске бановине била позната свега 5 таква локалитета а данас их знамо 76, тако да можемо са правом закључити, да је насељеност у праисторији била врло густа.
Крај тих научних, рад Конзерваторског одељка имао је и практичне резултате. Са многих налазишта доспели су археолошки предмети интервенцијом Кр. Банске управе у Нишки музеј. У неколико махова могло се је спречити намеравано или већ отпочето рушење и уништавање историјских споменика. Наређено је, да се натписи и рељефи, којих је било много по разним местима, где су били незаштићени, пренесу и склоне у оближњу школу, општинску зграду или црквену порту.
Помоћ учитеља основних школа, који предано сарађују у тој тако важној културној акцији сачувања споменика и докумената наше прошлости, створена је читава организација а знање о значају тог чувања продрло је у широке слојеве народа. Надати се је, да ће се у будуће сачувати и депонирати у нашим музејима многи драгоцени документи прошлости, који би иначе без трага пропали.
Конзерваторски одељак приступио је сада изради археолошке карте и топографије Моравске бановине, како би се наши и страни научници могли лакше известити о необичном археолошком богатству тога краја. Тај рад трајаће по прилици осам година, јер је потребно обићи сва она налазишта која су пријављена, евентуално их и сондирати и оценити њихову старину и значај. За наредну буџетску годину Кр. Банска управа унела је у свој буџет потребне кредите, како би се могло приступити овим радовима.
Надати се је, да ће у скоро време и остале Банске управе основати конзерваторске одељке и тако створити основу за успешно проучавање прошлости и сачување њених необичних ћестих, лепих и важних споменика.
Статут Бановинског конзерваторског уреда
У одређеном му делокругу и општи у додељеним му пословима непосредно са дотичним надлежнима, установама и приватним лицима.
Уметничком Одељењу Министарства просвете се:
– Одлука у случајевима где се ради о намењеном рушењу или трајном преиначењу важних споменика.
– Случајеви у којима по постојећим законским прописима припада одлука једном од Министарства, или кад Министарства просвете за неке радове додели субвенцију.
– Друге случајеве, чије решење је Министарство просвете изрично резервисало.
Пројекат Статута бановинског конзерваторског уреда
§1
Бановински конзерваторски уред има задатак, да се непосредно стара о истражиавњу и чувању историјских и уметничких споменика.
Његова делатност протеже се на све споменике старијих времена, у најширем смислу речи, чије је сачување у јавом интересу ради њихове историјске, културно и уметнишко-историјске или естетске вредности.
У делокругу Бановинског конзерваторског уреда спада и чување природних лепота.
§2
У погледу праисторијских и античких споменика припада Бановинском конзерваторском уреду брига око сачувања само у толико, колико ти споменици нису смештени у државни музеј.
Бановински конзерваторски уред има да води надзор над налазима и ископавањима.
§3
Бановински конзерваторски уред је саставни део Просветног одељка Банске управе. За поједине срезове или за више њих могу се наименовати покрајински конзерватори, који су подређени Бановинском конзерваторском уреду.
§4
Бановински конзерваторски уред стоји под вођством једног шефа, коме су додељени помоћни чиновници (историчари уметности, технички и правнички чиновници) у својству бановинских чиновника.
Сем тога могу се наименовати за конзуленте Бановинског конзерваторског уред архитекти, археолози, уметници и.т.д. који се изашаљу ради извештаја или ради извођења особито важних радова.
§5
Бановински и покрајински конзерватори имају да се старају у одређеном им делокругу о свим пословима око чувања споменика по инструкцијама, које ће дати Министарство просвете.
Покрајински конзерватор заступа Бановински конзерваторски уред у одређеном му делокругу и општи у додељеним му пословима непосредно са дотичним надлештвима, установама и приватним лицима.
Уметничком Отсеку Министар. Просвете резервише се:
Одлука у случајевима, где се ради о намењеном рушењу или трајном проиначењу важних споменика.
Случајевима у којима по постојећим законским прописима припада одлука једном од Министарства просвете за неке радове додели субвенцију.
Друге случајеве, чије решење си је Министарство просвете изрично резервисало.
§6
Врховни надзор над радом Бановинског конзерваторског уреда и покрајинских конзерватора води Министарство просвете.
§7
За стручне, то јест уметничко-историјске и техничке чиновнике Бановинског конзерваторског уреда могу се поставити само особе са становитом стручном спремом. Као стручна спрема сматраће се код уметничко-историјског особља докторат филозофије (Главни предмет: Историја уметности или археологија), на једном домаћем Универзитету или нарочити пријашњи радови на пољу историје уметности или археологије поткрепљени публикацијама и препоруком трију активних професора Универзитета на филозофским факултетима домаћих универзитета. Код техничког особља сматраће се као стручна спрема дипломски испит из високоградње на једном домаћем факултету.
§8
У свима принципијелним питањима уметничко историјске природе има се тражити мишљење Уметничког одељења Министарства Просвете.
§9
Бановински конзерваторски уред има да сабира и среди материјал за једну општу научну историјско-уметничку топографију Бановине, да води надзор и да управља Бановинским музејом и музејима који су од државе или бановине субвенцијанирани. Сем тога може да сарађује код општих стручних задатака, који се односе специјално само на територију те Бановине.
§10
По предлогу Бановинског конзерваторског уреда Г.Бан може за становити, територијално одређени делокруг, покрајинске конзерваторе за посланике, који се имају старати о чувању споменика и природних места и који су нарочито позвани да известе Бановински конзерваторски уред о свим новим налазима о стању споменика и осталим питањима која су у везиса конзерваторским радом и који су дужни Бановинског и покрајинске конзерваторе помагати у њиховом раду.
Покрајински конзерваторски повереници наименују се на време од три године и могу по истеку тог времена бити за исто време функције бити поново потврђени.
§11
Особе, које су стекле заслуге на пољу чувања и испитивања споменика, одржавању природних легата и испитивању, могу од Г. Бана бити наименовани за кореспонденте Бановинског конзерваторског уреда.
Инструкције
I За бановинског и покрајинске конзерваторе
II За покрајинске конзерваторске поверенике и кореспонденте
I Инструкције за бановинског и покрајинске конзерваторе
1. Претпоставка је да Бановински и Покрајински конзерватор тачно познају споменике одређеног му делокруга.
2. У административне сврхе имају они да саставе инвентар споменика према упутима Бановинског конзерваторског уреда.
3. Конзерватори имају да воде надзор над конзервирањем споменика, при чему несмеју ограничити своју ингеренцију само на рестаурирање споменика које се врши од стране сопственика, већ се имају старати о томе, да се свуда сви потребнипоправци редовно изврше, како би се спречила потреба каснијих већих рестаурирања. У ту сврху треба да тим чешће именицирају све значајне споменике и да стоје у вези са њиховим сопственицима и чуварима.
4. Никако не може у намери конзерваторског рада, да се принципијелно успротиви свим практичним потребама, која се односе на старе споменике. Што више имају конзерватори дужност, да се уколико такође практичне потребе постоје, старају о томе да се радови или преиначења са што мање штете за споменик и његов значај изводе. То се односи нарочито на црквене зграде.
5. Код покретних објекта у јавном посреду Бановински конзерваторски уред има да се стара о томе, да се они сачувају на месту своје првобитне намене. Ако би то било немогуће треба радити на томе да се они депонују у једном музеју, и то у ономе, у које споменик обзиром на свој квалитет и своје локалне и уметничке асоцијације спада.
6. Код ископавања и налаза конзерватори имају да интервенишу и да пазе, да се нађени објекти не разносе и не оштете и да се предузму све мере које су потребне, да се налази садрже у земљи и конзервирају.
7. У свим случајевима, који су прма статутима решавају од стране Министарства просвете, или у којима је Министарство просвете задржало право одлуке, бановински конзерватор је дужан да сместа овоме реферише и да се строго држи добијених упутства.
8. Бановинском и покрајинским конзерваторима није допуштено, да приватно израде или спроводе пројекте о рестаурацији споменика. У особито важним случајевима могу од стране Министарства просвете бити за то ауторизирани.
9. Покрајински конзерваторски повереници и конзерваторски кореспонденти Бановинског конзерваторског уреда су инфумативни и поверљиви органи, чије пријаве и сугестије Бановински конзерваторски уред има да испита. Овај им даје и све потребне информације. У битним и мање важним случајевима могу заступати бановинског или покрајинског конзерватора.
10. О свом раду Бановински конзерваторски уред саставља сваке године извештај и доставља га Министарству просвете.
11. Сем регистрације Бановински конзерваторски уред уредиће архив споменика који се састоји из фотографских, архитектонских снимака или цртежа и других слика.
II Инструкције за Покрајинске конзерваторске поверенике и конзерваторске кореспонденте
1. Покрајински конзерваторски повереници и кореспонденти су поверљиви и извештајни органи Бановинског конзерваторског уреда.
2. Задатак им је, да сва настојања и акције тог уреда у одређеном им делокругу потпомажу.
3. Своја запажања имају да саопште надлежном бановинском или покрајинском конзерватору, и овоме дати све жељене информације.
4. Налази имају се сместа пријавити Бановинском конзерватору.
5. На његов позив имају да воде надзор над ископавањима, истраживањима и радовима око конзервирања споменика.
6. У врло битним, важним случајевима могу своје извештаје доставити Бановинском конзерваторском уреду и истовремено Министарству просвете.
7. Бановински конзерватор може појединим покрајинским конзерваторским повереницимаи кореспондентима доделити становите задатке и делокруг.
8. Покрајински конзерваторски повереници и кореспонденти имају се старати, да широке слојеве народа у додељеном им делокругу упознају са важношћу чувања постојећих споменика и пријављивању нових налаза.
9. За путовања, која предузму по писменом наређењу Бановинског конзерваторског уреда имају право на законом одређене путне трошкове. Путни рачуни имају се доставити Бановинском конзерваторском уреду.
Реферат
Господине Начелниче,
Да би се у смислу пројектованог “Закона о чувању старина“ чији сам препис приложио реферату о издавању “Бановинске уредбе о чувању старина од 30.априла 1935.године могло што ефикасније и брже употпунити енергичном спречавању даљег рушења и упропашћивања старина на територију Моравске Бановине, част ми је предложити да се претвори археолошки реферат код овог Одељења у Бановински конзерваторски уред.
Пројектованим законом о чувању старина као и пројектованом Бановинском уредбом предвиђено је звање државних Бановинских и покрајинских конзерватора. Такође институције раде већ одавна у суседним нам земљама као и на територију бивше покрајине Далмације и показују врло добре успехе.
У прилогу под I част ми је предложити пројект “Статута Бановинског конзерваторског уреда“а под II пројект “Инструкција за бановинског и покрајинске конзерваторе као и за поверенике и кореспонденте“.
Уређење “Бановинског конзерваторског уреда“ неби за сада било исказано за Бановинску касу са нарочитим трошковима, јер би испрва било довољно наименовање једног бановинског конзерватора, који би помоћу покрајинских конзерваторских повереника и конзерваторских кореспондента могао свршити све административне предрадње као и организацију, што ће изискивати рад од по премији две године.
Постављање једног Бановинског конзерватора и уређење Бановинског конзерваторског уреда отиска Просветног одељења ове Банске Управе прека је потреба, јер је Моравска Бановина необично богата старинама, које у недостатку једног енецијалног уреда који о њима води бригу и организује њихово чување, нагло пропадају или се развлаче.
У прилогу под III Статут конзерваторског уреда у Аустрији (на Немачком језику) који ми је служио код састављања пројекта.
У Нишу 30. априла 1935.год.
Оршић Славетић Адам
арх. приправник
референт за археологију
Реферат
Господине Начелниче,
У прилогу под I част ми је доставити нацрт Бановинске уредбе о чувању старина и споменика на помоћу пројекта “Закона о чувању старина“ (прилог 2) који је штампан у прошлогодишњем етенографским белешкама Народне скупштине. Сем тога ослонио сам се на прописе члана 24 и 25 Грађевног закона од 7-II-1931.год. (прилог 3) и члана 121 Закона о шумама од 21.децембра 1929.године.
Како ће до ступања на снагу јединственог Закона о музејима и чувању споменика проћи још становито време, а позната је чињеница да на територију Моравске бановине ради недостатка сврсисходних законских прописа историјски споменици од дана у дан пропадају част ми је предложити, да се изда једна банска уредба, на помоћу које ће бити могуће ефикасније спречити уништавање историјских споменика на територију Моравске бановине.
Ова уредба остаће на снази док се изда државни закон о чувању старина.
Прилози:
I Пројект Бановинске уредбе
II Пројект закона о чувању старина
III Препис чл. 24 и 25 Грађевног закона
IV Зредба сарадње вкаде у Љубљани о чувању старина од 20.јула 1930.год.
V Наредба Покрајинске управе за Далмацију о заштити уметничких дела бр. 3771/21
У Нишу 30. априла 1930.год.
Оршић Славетић Адам
арх. приправник
референт за археологију
Док се не изда државни закон очувању старина и уметничких дела одређује се одобрењем Министарства просвете одлуком П бр. __________ од __________ следеће:
Члан 1.
Сви предмети историјског, архитектуалног, уметничког или другог културног значаја, који се налазе на територију Моравске бановине били они власност приватних лица или државе јавних установа, друштва или задужбина стављају се под заштиту Упр. Банске управе Моравске Бановине.
У питању о научној или естетској вредности једног објекта одлучује мишљење Бановински конзерваторски уред.
Члан 2.
Бановински органи за заштиту споменика су ови:
1. Опште управне власти у сагласност са конзерваторима
2. Бановински конзерватор и покрајински конзерватори
3. Директори односно кустоси бановинског и других музеја у оним местима где нема конзерватора
Члан 3.
Предметима назначеним под чланом 1 поименце се прибрајају: рушевине и темељи старих градова, црква и чесама; Постојеће цркве и старе зграде које имају исторички, уметнички или естетски значај; сви археолошки и праисторијски предмети као и места на којима се такви у већој количини налазе у земљи; старе слике и иконе; стари рукописи; стари новци и.т.д.
Члан 4.
Непокретно археолошко-историјски споменици, било откривени или ће се тек открити, а припадају држави, приватним лицима, установама јавног правног карактера или задужбинама, не смеју се без одобрења опште управне власти уништавати, раскопавати или преиначивати. Опште управне власти издаће ово одобрење пошто бановински конзерватор да мишљење да се ови споменици могу уништити, раскопати или преиначити.
Члан 5.
У погледу историјско-археолошких споменика, градова и грађевина има се поступити према прописима члана 24 и 25 Грађевног закона од 7-VI1931. као и чл. 121 Закона о шумама од 21. децембра 1929.године (Службене новине Краљевине Југославије од 13. септембра 1930. бр. 209) LXXIV/455.
Члан 6.
Свако лице које нађе један археолошки или историјски објекат, дужно је да то одмах, најдуже за дана, пријави најближој управној власти (општинској, среској или бановинској) и да тамо преда нађену ствар. Дотична власт дужна је дати налазачу реверс, са тачним описом објекта. Нађени објекат има се, са извештајем о приликама над којима се дошло до њега, послати Бановинском конзерваторском уреду који ће га упутити надлежном музеју. Директор музеја ће одредити да ли се нађена ствар има чувати у музеју или ће се вратити налазачу. У ппоследњем случају, налазач може слободно располагати нађеним предметом.
Члан 7.
Да старине које музеј задржи за своје збирке налазач добија накнаду, која ће се одредити од случаја до случаја, али висина њена мора одговарати најмање потпуној материјалној вредности старина.
Члан 8.
Налазач који би могао знати да се ради о старини, а не пријави старину, губи право на сваку награду а нађени објекат одузеће му се у корист надлежног музеја, а он ће се казнити и новчаном глобом до двоструке вредности утајске старине. Исто тако биће кажњен и онај који буде помогао да се затајена старина пренесе у другу државу.
Члан 9.
Археолошке, уметничјке, етнографске и природне старине не смеју изаћи изван граница државе без сагласнсоти надлежног органа за чување старина.
Лице које без дозволе изнесе старину у другу државу казниће се новчаном глобом до 30.000 динара и платиће држави општету у вредности изнесене ствари.
Сва и рететратурни списи не могу се расходовати без сагласности Бановинског конзерваторског уреда.
Члан 10.
Дужност је општих управних власти и општинских власти, да у своме подручју воде надзор о извршавању одредаба ове уредбе, да у случају њихове повреде предузму мере како би се отклонила могућа штета на старинама и да о свему обавесте Бановински конзерваторски уред.
Општинске власти дужне су да својој предпостављеној општој управној власти без одлагања сваки случај откривања или повреде старина у свом подручју.
Члан 11.
Сва прекорачења одредаба ове уредбе, уколико казне нису већ одређене у њима, казниће се до 5.000 динара, не рачунајући у то накнаду штетее.
Члан 12.
До изрицања казни по овој уредби надлежне су опште управне власти.
Члан 13.
Ова уредба ступа на снагу даном њеног проглашења у службеним новинама.