Царичин град

Опис непокретног културног добра:

Царичин Град је подигнут у византијској провинцији Илирик, у којој је рођен цар Јустинијан, као његова задужбина Јустинијана Прима. Смештен је у подножју планине Радан, у Пусторечком басену, на узвишеном издуженом платоу између Свињаричке и Царичинске реке. Чине га Горњи, Средњи и Доњи град. Све три целине опасане су посебним бедемима и кулама. Горњи град је неправилног полигоналног облика. На средини кружног трга – форума налазила се царска статуа од бронзе. Кружни трг и главне улице делиле су Горњи град на четири веће зоне. Епископска базилика са баптистеријумом, епископска палата и базилика са криптом су главне грађевине у Горњем граду. До сада је откривено 9 базилика, велики број репрезентативних јавних грађевина, занатски центри, водовод и други објекти, уз обиље покретног археолошког материјала. Посебно треба издвојити базилику са трансептом због јединствених подних мозаика чији распоред и симболика доприносе бољем разумевању литургујских обреда који су вршени у њој. На капителу при улазу у средњи брод ове базилике пронађен је монограм ктитора Јустинијана. Живот у Царичином граду трајао је током VI и почетком VII века, када је прекинут словенско-аварским разарањима. Прве комплексе Царичиног Града открио је Р. Петковић 1912. године. Археолошка истраживања и конзерваторски радови, са прекидима, трају до данас.

Литература:

– М. Миленковић, Царичин Град (Iustiniana Prima), Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 1998, 38. – М. Бунарџић, Царичин Град (Iustiniana Prima), Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 2007, 37. – Царичин град, Културно наслеђе Србије, заштита и уређење, Београд 1982, 125. – Царичин Град (Iustiniana Prima), Чувари баштине, 50 година рада Републичког завода за заштиту споменика културе, Београд 1998, 143. – Царичин Град, Заштита споменика културе Нишког, Јужноморавског и Тимочког региона, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Чаковец 1981. – В. Иванишевић, Акведукт Царичиног града – Јустинијане Приме, Саопштења XLIV (2012), 13-31. – В. Иванишевић, И. Бугарски, А. Стаменковић, Примена историјско-археолошког географског информационог система у истраживањима Царичиног града и околине, Саопштења L (2018), 259-279. – Ч. Васић, Релативни хронолошки односи између објеката на Акропољу Царичиног града, Саопштења XIX (1987), 127-138. – Н. Џомбић, Н. Шекуларац, Пројекти заштитних конструкција изнад археолошких остатака локалитета Јустинијана прима – Царичин град, Гласник Друштва конзерватора Србије 43 (2019), 157-165. – М. Ђорђевић, Седам деценија заштите античког наслеђа у Србији – Сирмијум, Ромулијана, Медијана и Јустинијана Прима, Саопштења L/2018, 233-253.