Хајдучка воденица

Опис непокретног културног добра

Хајдучка воденица је археолошко налазиште које се налази низводно од Малог Голубиња и приближно 12 км, узводно од Текије, испод литица Малог Штрпца у Малом казану, код Кладова. Припада праисторијском (трагови неолитског насеља са остацима кућа) и античком периоду (правоугаоно римско мање утврђење са округлим кулама на угловима) и чини једну целину континуитета живота на Дунаву.

Римска војна испостава подигнута на средишту платоа лепезастог облика, на високој обали, насупрот ушћа реке Мраконије (Румунија). На овом локалитету, на десној обали Дунава, испод падине малог Штрпца, откривене су веома добро очуване структуре рановизантијског утврђења. Њихове димензије су 70 х 50 м, са чврстим, јаким бедемима, дебљине око 3,2 м, изузетно добро очувани у висини од 4 до 7 метара, са кружним кулама на угловима и једном полигоналном кулом. У средишту утврђења су откривени остаци четвороугаоне касноантичке куле (burgus). Величина рановизантијског утврђења је удвостручена додавањем утврђеног анекса ка ивици платоа. Услед опасности од Гота утврђење је напуштено крајем IV века. Обновљено је за реме цара Јустинијана I. Коначано је напуштено у VII веку. Обнова живота на овом локалитету присутна је тек у срењем веку.  На овом локалитету осим присуства Римљана потврђено је и присуство Дачана.

Део утврђења је потопљен након изградње Хидроелектране Ђердап I. Значајан део налазишта је још увек видљив на обали акумулационог језера. Дана 25.05.1966.године је овај локалитет утврђен за културно добро и истог дана је уписан као потопљен локалитет. 

Литература

Шпехар Перица, Материјална култура из рановизантијских утврђења у Ђердапу, Београд 2010, 23-24.