Велика Хумска Чука

Опис непокретног културног добра

Велика Хумска Чука се налази северно од села Хума, око 7 км северно од Ниша, на стрмом узвишењу које је са три стране практично неприступачно. Најстарији хоризонти овог вишеслојног налазишта припадају бубањској групи, односно Бубањ-Салкуца-Криводол културном комплексу, који се у енеолитском периоду јавља на подручју од Трансилваније и Олтеније на северу, до Пелагоније и Албаније на југу. Насеље се налази у матичном подручју бубањске културе чије се формирање везује за продор нових етничких елемената у другој половини III миленијума пре н.е. Својим положајем контролисало је целокупну Нишку котлину, од ушћа Нишаве у Јужну Мораву, до Сићевачке клисуре на западу. У том смислу индикативно је постојање међусобне визуелне комуникације са праисторијским локалитетима на Кременцу код Рујника и на Бубњу код Новог Села.

На овом насељу градинског типа живот се одвијао у континуитету, од раног бакарног доба, па до позне антике (4400. године п. н. е. до IV века н. е.). Међу керамичким материјалом заступљени су сви облици који се, поред других елемената из области орнаментике, сматрају носиоцима стила ове културне групе: пехари са две дршке, зделе са унутра повијеним ободом, плитки тањири и амфоре. Осим керамике грубе и обичне фактуре, јавља се квалитетна, црноуглачана керамика која се ослања на позноенеолитску, пре свега винчанску традицију.

До сада си откопани остаци објеката или структура који представљају остатке насеља из различитих периода. Регистровани су и остаци стамбене архитектуре, али искључиво у виду профилисаног кућног лепа и делова подница од запечене земље. Најбројнији објекти су јаме, које су примарно могле имати различите функције, а секундарно су испуњаване отпадним материјалом. Констатовани су и остаци пећи и огњишта из енеолитског доба и делови структура од опека и поднице (највероватније пећи) из касноантичког периода. Стилско-типолошке карактеристике керамике из културног слоја који припада периоду позно бронзано доба, могу се приписати параћинској и брњичкој култури.

Литература

-Гарашанин Mилутин и Гарашанин, Драга. Нова ископавања на Великој Хумској Чуки код Ниша.Старинар IX-X/1958-1959: 243–254.
-Гарашанин Mилутин и Ђурић Наталија, Бубањ и Велика Хумска Чука, каталог изложбе, Ниш:1983., Народни музеј.
– Г. Каровић, Велика Хумска Чука, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 1998, 19.
– Г. Каровић, Велика Хумска Чука, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 2007, 17.
-Булатовић Александар, Порекло и дистрибуција благобиконичних зделаувученог фасетираног или канелованог обода са краја бронзаног и почетка гвозде-ног доба на Балканском полуострву,Старинар н.с.LIX: 2010., 89–108.
-Bulatović Aleksandar, Relations between Cultural Groups in the Early Bronze Age in Southeastern Serbia, Western Bulgaria and North-eastern Macedonia. Archaeologica Bulgarica XV, 2: 2011., 1–13.
-Александар Булатовић, Драган Милановић ,Велика Хумска чука, истраживања 2009.године-прилог проучавању стратиграфије енеолита и бронзаног доба у југоисточној Србији, Гласник Српског археолошког друштва 30 (2014) 163–188.