Културна баштина Прокупља изложена је трајним утицајима и притисцима модернизације. Деградација дела градитељске баштине попримила је такве размере да се може говорити о угрожености културно-историјског идентитета града и појединачних грађевина.
Студија заштите непокретних културних добара и градитељског наслеђа Прокупља настала је управо услед потребе да се споменички фонд и градитељско наслеђе овог подручја сагледају свеобухватно, заштите и вреднују као необновљив и јединствени ресурс. Основни мотив за њену израду је незадовољавајуће стање градитељске баштине, недовољно познавање, презентација и интерпретација, и неадекватно третирање у савременим процесима планирања.
Израђена је у оквиру програма Европска година културног наслеђа 2018. године “Наше наслеђе: тамо где прошлост сусреће будућност”, од стране Завода за заштиту споменика културе Ниш, уз подршку Града Прокупља и Народног музеја Топлице, кao и других градских установа.
Хронолошка анализа градитељског наслеђа
Непокретна културна добра
На подручју града Прокупља налази се седам непокретних културних добара – споменика културе:
- Зграда Основне школе Никодије Стојановић – Татко (зграда старе гимназије);
- Зграда Музеја Топлице (зграда некадашње поште);
- Зграда Гимназије;
- Зграда Соколског дома;
- Зграда Скупштине општине Прокупље (зграда некадашњег Среског начелства и суда);
- Споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. године и
- Споменичка целина „Хисар“, коју чине црква Св. Прокопија, Латинска црква и средњовековно утврђење, (непокретно културно добро од великог значаја за РС)
Зграда старе Гимназије грађена је за потребе образовања и датира из времена 1899. године. У њој је смештена основна школа Никодије Стојановић Татко. Саграђена је залагањем првог прокупачког индустријалца и председника општине Стојана Данчевића, крајем последње деценије XIX века, а према пројекту београдских архитеката Душана Живановића и Драгутина Ђорђевића. Састоји се од приземља и спрата. Пројектована је по академским постулатима у духу еклектике. Основа и главна фасада су симетрично решене са средишњим положајем лучно завршеног улаза и ритмички уједначеним распоредом архитравно завршених прозорских отвора на главном, подужном тракту. Два бочна тракта на главној фасади су ризалитно наглашена и надвишена атиком.
Зграда Народног музеја Топлице пројектована је 1912. године, и изграђена по нацрту архитекте Бранка Таназевића, за потребе Поштанско-телеграфско-телефонске станице. Представља репрезентативни пример градске архитектуре, веома добрих пропорција, складна у масама и детаљу. Пројектована је еклектичним приступом у обради фасадне декорације, са примесама мотива неоренесансе, необарокa и елемената сецесије. Одликује се масивном приземном градњом и симетричном архитектонском композицијом, која се развија по осовини дијагонале.
Зграда Гимназије грађена је као школска зграда у периоду од 1937. до 1945. године, према пројекту архитекте Р. Тодоровића. Гимназија у Прокупљу је основана 1908. године, указом Краља Петра I, на захтев тадашњег начелника у пензији Захарија Хаџи Арсића. Грађевина је пројектована као зграда са приземљем и два спрата, према принципима архитектонског правца Модерна, са асиметрично решеним распоредом трактова. Зграда у целини представља просторни грађевински блок асиметричне основе, спратности По+П+2. Својом масом у дужини од 75 метара простире се ширином читаве парцеле и дуж улице Ратка Павловића, као главне градске саобраћајнице.
Зграда соколског дома грађена је 1934. године, према поклон-пројекту архитекте Момира Коруновића, за потребе Соколског друштва и налази се у градском језгру Прокупља, у улици Ратка Павловића. Представља грађевину подужног типа, неправилне разуђене основе са приземљем и спратом. Пред главним улазом је дубоки трем, са истуреним широким забатно завршеним средњим делом, који представља реминисценцију на доксат. У дубини габарита развија се сала за вежбање која уз то има и свечани карактер. Оријентација просторија одвија се према улици, као и ка источној страни парцеле и згради Народног музеја Топлице, која је првобитно била у власништву друштва и користила се као отворено вежбалиште.
Зграда општине Прокупље је саграђена почетком XX века, тачније 1909. године за потребе среског начелства и суда среза Топличког. Зграду су пројектовали архитекте Бранко Таназевић и Драгутин Маслаћ. Главна фасада грађевине, са оријентацијом према општинском парку, је симетричне диспозиције са наглашеним средишним ризалитом, у чијем је саставу и улазна партија. На истој фасади се налазе и прозори свечане скупштинске сале, наглашени својим обликом и величином. Бочни фасадни трактови са свих страна на крајевима фланкирани су угаоним композицијама у виду кула, а наглашени декоративним атикама.
Споменик у центру Прокупља, подигнут 1934. године и посвећен је „Топличанима палим у ратовима 1912-1918 и жртвама у народном устанку 1917. године“. Споменик је рад вајара Франа Менегела Динчића, а састављен је од скулптура ратника у бронзи српског војника у нападу у униформи и топличког устаника у народној ношњи. Споменик има два бронзана рељефа, који представљају српске борце. Трећи, који је представљао бугарска зверства над становништвом, скинут је и однет од стране бугарске војске 2. септембра 1944. године. Краљ Александар I Карађорђевић је 09. септембра 1934. године свечано открио споменик. Ово је био последњи званични догађај коме је краљ присуствовао пред пут у Марсељ, где је на њега извршен атентат.
Споменичка целина „Хисар“, коју чине црква Св. Прокопија, Латинска црква и средњевековно утврђење представља вишеслојни комплекс, на коме су видљиви остаци из римског, византијског и средњевековног периода, као и сакрални објекти који су и даље у употреби. Цео простор је својеврстан градски парк, излетиште и видиковац, а користи се и у сврхе спорта и рекреације. На источним падинама брда налази се стамбено насеље и гробље. Комплекс је делимично истражен и обухвата површину од око 35,5 хектара. Досадашњим арехолошким радовима истражени су делови тзв. Латинске цркве, цркве св. Прокопија, као и делови утврђења и подграђа.
Градитељске целине
ЦЕНТРАЛНОМ ГРАДСКОМ ЗОНОМ ПРОКУПЉА I обухваћени су најзначајнији делови града, градско језгро са утврђеним непокретним културним добрима и елементима старе урбане матрице. Овако повезана целина представља језгровит пример „непрекинуте шетње кроз историју градског језгра“, универзални потенцијал и веома значајан ресурс за развој културног туризма. Подручје централне градске зоне Прокупља I садржи богато градитељско наслеђе, које сведочи о континуираном културном, историјском, економском и градитељском развоју. Карактеристике целине су релативно добро очувана матрица, груписаност непокретних културних добара, сачуваност амбијенталних вредности и детаља обраде фасада, које је уз добро конципирану урбану обнову могуће унапредити.
ЦЕНТРАЛНА ГРАДСКА ЗОНА ПРОКУПЉА II обухвата карактеристичне стамбене четврти у Улицама цара Душана, 9. октобра и Василија Ђуровића Жарког заједно са зградом Општине Прокупље. Процеси трансформације у многоме су деградирали свеукупно стање ове целине. Сачувани су само појединачни објекти импозантне стамбене архитектуре, а амбијент је наружен савременим преправкама на објектима и изградњом нових грађевина. Улице у оквиру ове целине регулисане су између два светска рата, када су и добиле стамбени карактер и нову парцелацију, као последицу прописа донешених након формирања Моравске бановине. Грађевине о оквиру целине настале су као стамбени објекти трговаца и занатлија, учитеља, свештеника и других чиновника.
