Село Гостуша код Пирота

Опис непокретног културног добра

Село Гостуша, смештено у близини Завојског језера у општини Пирот, представља један од ретких очуваних примера старопланинских села. Смештено оријентацијом север–југ, село се протеже у дужини од око 3 km и ширине од 300 m. Гостуша је дом за око 80 становника, углавном староседелачког, торлачког порекла, међу којима има и потомака Црновунаца – Каракачана сточара из Епира, познатих по црним овцама које су гајили.

Село је збијеног типа, са преко 260 стамбених и привредних објеката, од којих је 200 аутентичних. Први писани подаци о Гостуши потичу с краја 15. и почетка 16. века, док су локални мајстори крајем 19. и почетком 20. века створили вредна дела, савршено уклопљена у природни амбијент.

Зграде у селу углавном се налазе на левој обали реке, распоређене у низу од Доњег до Горњег краја, формирајући издужено насеље. Сеоски пут је земљан и посут ситним каменом. У центру села доминира црква Св. Јована Крститеља, са уписаном годином изградње – 1867.

Међу јавним објектима истичу се школа из 1930. године, зграда некадашње задруге из 1928. године, два упечатљива камена моста, три чесме, као и пет очуваних воденица. Воденице су грађене од камена у сухозиду, са каменим кровом, а уз њих је сачувана и вуновлачара са комплетним механизмом.

Дворишта кућа су најчешће на косом терену и неправилног су облика, поплочана каменом, са оградама од камена у сухозиду. Улаз у двориште са горње стране пута често је кроз сајван – пролаз са великом дрвеном капијом у склопу куће, што представља један од најзанимљивијих детаља овдашњег наслеђа.

Куће у Гостуши су над подрумима грађеним од камена у сухозиду. Стамбени део је у бондручној конструкцији, са испуном од плетера или кованице, док је северни зид од камена омалтерисан блатним малтером. Куће су често постављене бочном страном према улици, а кровови су покривени каменим плочама, са специфичном конструкцијом која носи тежак камени покривач.

Гостуша је прави бисер Старе планине, који својом архитектуром и традицијом сведочи о вековној историји и културном наслеђу овог региона.

Литература

– Берислав Николић, Гостуша, Пирот: Народна библиотека, 2011.