Манастир Св. Николе у Куршумлији

Опис непокретног културног добра

Манастир Св. Николе у Куршумлији је задужбина великог жупана Стефана Немање. Настао је у седмој деценији XII века и убрзо постао центар Топличке епископије. Вешти градитељи подигли су храм једнобродне основе са куполом, троделним олтаром који је тролучном зиданом преградом одвојен од наоса и бочним анексом уз јужни зид поткуполног простора, највероватније фунерарне намене. Зидање је изведено редовима опеке са дебелим спојницама малтера који прелази преко сваког другог реда увученог у односу на раван зида. На припрати са двема кулама и тремом између њих, опека се смењује са каменом који је такође био покривен малтером, па је спољни ефекат био сличан оном који је остварен на главном делу храма. У манастиру Св. Николе у Крушумлији фрагментарно су сачуване фреске из прве половине XIII столећа у капели јужне куле. Археолошка истраживања споменика и конзерваторско-рестаураторски радови вршени су током седме и осме деценије ХХ века и у периоду од 2010-2023. године.

Литература

– С. Кесић-Ристић, Куршумлија, Црква Св. Николе, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 1998, 239.
– С. Кесић-Ристић, Куршумлија, Црква Светог Николе, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 2007, 242.
– Црква св. Николе у Куршумлији, Културно наслеђе Србије, заштита и уређење, Београд 1982, 62.
– Св. Никола код Куршумлије, Чувари баштине, 50 година рада Републичког завода за заштиту споменика културе, Београд 1998, 84-85.
– Црква Св. Николе у Куршумлији, Заштита споменика културе Нишког, Јужноморавског и Тимочког региона, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Чаковец 1981.
– Б. Вуловић, Конзервација рушевина Св. Николе у Куршумлији, Саопштења I (1956), 64-66.
– Б. Вуловић, Примењени методи при обнови цркве Св. Николе у Куршумлији, Грачанице, Раванице и Сисојевца, Гласник Друштва конзерватора Србије 2 (1978), 17-18.