Лазарева пећина

Опис непокретног културног добра

Лазарева пећина код села Злота (Злотска пећина) стављена је под заштиту државе као археолошко налазиште. Налази се у источној Србији на територији општине Бор. Од Злота је удаљена 3 km. У Лазаревој пећини налази се веома значајан археолошки локалитет. У њему су откривена три праисторијска археолошка хоризонта, из бакарног, гвозденог и бронзаног доба. Сматра се да током бронзаног доба ова пећина имала улогу ловачке станице, а у гвозденом добу постаје центар металургије. Лазареву пећину је изградила подземна река која и даље пролази кроз њу. Пећина садржи више дворана, од којих неке носе имена: Престона, Дворана блокова, Концертна дворана и Дворана слепих мишева.

Ово је једна од најдужих пећина у Србији (истражени делови ходника пећине износе око 13 000 м) и најпознатија чије туристичко уређење је отпочело 1953. године. Прва испитивања пећине је спровео Аустријанац Феликс Хофман 1882. године. Након њега пећуну су истраживао и Јован Цвијић. Лазарева пећина је проглашена за природном реткошћу и стављена је под заштиту као споменик природе 1949. године. Архелошка истраживања Лазареве пећине вршена су у току 1963. и 1964. године. Међу предметима нађеним у Злотској или Лазаревој пећини истичу се зделе – катароси, четвртасти судови са канелованом и графитном декорацијом. Ова пећина је од 2005. године, од стране Завода за заштиту природе Србије препозната као важан објекат геоналеђа Србије

Литература

– Грофуловић Лидија, Споменик природе „Лазарева пећина“: дипломски рад, Ниш 2011.
– Гавриловић Душан, Љуштина Марија, Енциклопедија сепског народа, 2008 стр 568.
– Лазаревић Раденко, Злотске пећине, Бор: 2015.