Каструм Понтес

Опис непокретног културног добра

Каструм Понтес, познатији као Трајанов мост, односно његови остаци налазе се код села Костол, 5км низводно од Кладова. Мост, подигнут између 103. и 105. године. Дело је сиријског архитекте Аполодора из Дамаска. Дужина моста са порталима износила је 1133,90 m, а део преко речног корита 1071 m. Остаци на обалном делу састоје се од четири зидана ступца повезана луковима. У речном кориту налазило се 20 стубаца чији је осовински распон од 56,5 м био премошћен дрвеном решеткастом конструкцијом. Истовремено са мостом, у функцији његове одбране, подигнути су ауксилијарни логори Понтес на десној и Дробета на левој обали Дунава.

Понтес, приближно квадратне основе, налазио се низводно од моста и све до VI века задржао је функцију одбране овог дела лимеса. Поред основних пунктова каструма – бедема, кула и капија – археолошким истраживањима утврђен је план и распоред објеката унутар бедема и констатовано да почетком IV века, са променама у римској војсци, долази до стварање новог концепта унутрашњости Понтеса. У античком утврђењу као и на простору изван њега формирана су средњовековна насеља и некрополе са слојевима IX-X, XI-XII и XIV века. Заштитна археолошка ископавања и конзерваторски радови започели су 1979. у оквиру пројекта Ђердап II. Остаци прва четири ступца моста загатом су обезбеђени од потапања.

Литература

– М. Гарашанин, М. Васић, Трајанов мост – кастел Понтес, Ђердапске свеске I (Београд 1980) 7–24.
Г. Марјановић – Вујовић, Прилог проучавању стратиграфије рано-средњевековних слојева унутар античког Понтеса, Ђердапске свеске IV (Београд 1987) 117–119.
– Г. Каровић, Понтес, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 1998, 34.
– Г. Каровић, Понтес, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 2007, 33.
– Бјелић Игор, Principia of Roman Castrum Pontes – Spatial and Social Relations in the Building, Археологија и природне науке Бр. 16, 2020, 127-148.