Караташ (Дијана)

Опис непокретног културног добра

Караташ (Дијана) је подигнута на самој обали Дунава, на узвишењу код села Сипа. Изградња најранијег земљано-дрвеног утврђења везана је за долазак првих војних формација на Дунав почетком I века. Камено утврђење већих димензија (140х136м) везује се за Трајанове грађевинске активности и завршено је када и прокопавање Сипског канала (101. године) којим је отклоњена највећа препрека за пловидбу Дунавом. Коначан изглед по питању габарита добија крајем III и почетком IV века додавањем бедема који од углова полазе према Дунаву затварајући и штитећи део обале.

Утврђење је разорено у време аваро-словенских упада крајем VI и почетком VII века. Изузетан археолошки материјал који га издваја од других војних утврђења на Ђердапу, указује да је поред улоге везане за заштиту и одбрану канала, током шест векова на Диани постојао и значајан економски центар са луком и пристаништем. Поред остатака бедема са капијама и кулама, у унутрашњости утврђења откривени су грађевина са апсидом, војне бараке, латрина и други објекти, а у централном делу остаци принципијума са портиком. Део је геопарка Ђердап.

Литература

– Мирковић Неда, Керамичке светиљке са локалитета Диана/Занес (Караташ) : магистарска теза, Филозофски факултет, Одељење за археологију, Београд 2011, 178 страна.
– Кондић Јелена, Dijana – utvrđenje I veka = Diana – I st century fortification, Старинар Српског археолошког друштва, Бр. 50/51, Беорад 1989/1990, 261-272.
– Ранков Јелен, Караташ – Статио Цатарацтарум Дианае: јужна капија, Ђердапске свеске, 1984, 7-10.
– Група аутора, Ђердапске свеске. I : Понтес = Pontes, Караташ = Караташ = Cachiers des portes de fer, Београд 1981.