На седници Владе Републике Србије одржаној 26. октобра 2023. године утврђена су Хидроцентрала „Сићево“ у селу Сићеву код Ниша и Хидроцентрала „Вучје“ у Вучју код Лесковца за споменик културе.
Хидроелектрана „Сићево” представља постројење деривационог типа. У саставу постројења су: брана, водозахват, деривациони (доводни) канал, водостан и машинска зграда са три агрегата. Зграда Хидроелектране је пројектована у неокласицистичком стилу где се архитекта угледао на узоре из готске архитектуре,користећи зупчасти завршни кровни венац и у декоративне сврхе. У главној хали електране смештена су три агрегата која се састоје од турбине, центрифугалног регулатора, трофазног синхроног генератора и побудног генератора. Од зграде хидроелектране ископан је одводни канал, трапезастог профила дужине ~150 m, којим се вода из турбина одводи у реку Нишаву.
Хидроелектрана „Вучје” у Вучју , налази се на територији града Лесковца, на реци Вучјанки, грађена је према пројекту Јосифа Гранжана, 1902–1903. године, на реци Вучјанки за потребе електрификације Лесковца и околине. Споменик културе чине: брана са тиролским водозахватом, бочни водозахват, деривациони (доводни) канал, водна комора, машинска зграда и хидроагрегати. Зграда хидроелектране (машинска зграда) је правоугаоне основе, подужно постављена у правцу север-југ, спратности П+1. главном, централном простору електране смештена су три хидроагрегата која се састоје од турбине, центрифугалног турбинског регулатора, трофазног синхроног генератора и побудног генератора.
Ове хидроелектране представљају материјални документ развоја индустрије и електрификације Србије. Њиховим проглашењем за споменике културе, југ Србије је постао богатији за два непокретна културна добра.