Гоинско Кале

Опис непокретног културног добра

Гоинско Кале (Гојиндолско кале) је археолошко налазиште код Димитровграда представља касноантичко утврђење на тешко приступачном узвишењу, које је штитило римски Виа Милитарис (Via militaris). Видљиви остаци бедема и зидова, налазе се у рушевинама, а грађени су током V и VI века нове ере. Утврђење је подигнуто на доминантном, стеновитом брегу Велико кале, који је на врху готово заравњен и који оставља доста простора за насељивање. Положај утврђења биран је стратешки. Горњи плато опасан је бедемима од ломљеног и притесаног камена. Утврђењу је једино могуће прићи са северне стране. Бедеми као и остаци грађевинских објеката слабо су очувани. Од горњег утврђења спуштају се два паралелна бедема према западу и у луку досежу до другог, јужнијег утврђења Мало кале.

Ово друго утврђење вероватно штити подграђе у подножју великог калета, мада овај податак није употпуности поуздан. Претпоставља се да се ради о утврђењу без сталне војне посаде, које је коришћено само у критичним ситуацијама. Због недовољне истажености терена, за сада може само да се претпостави да је у питању утврђење из касне антике, које је вероватно коришћено и током средњовековног периода. Приликом копања терена за изградњу аутопута Коридор 10 од Димитровграда до Пирота 2010. године, откривена је античка раскрсница, где се укрштају шири пут из правца Виа Милитарис (Via militaris) и ужи део пута који креће уз Гоинско Кале, на чијем се врху налази очувано утврђење, изграђено у IV веку, а обновљено у VI веку, за време цара Јустинијана. Гоинско Кале је утврђено као археолошко налазиште 1984. године.

Литература