Шанчеви из Првог српског устанка

Опис непокретног културног добра

Шанчеви из Првог српског устанка представљају место на коме одиграла Делиградска битка у Првом српском устанку. Изграђени у атару Делиграда, између данашњег аутопута Ниш-Београд и реке Мораве, делиградски шанчеви су представљали снажан фортификациони објекат, којим су српски устаници контролисали алексиначку долину.
Творац шанчева био је Вучо Жикић, родом из Маврова, учесник Кочине крајине (1778 – 1792), који је од пролећа 1806. године до погибије 1808. године градио ово утврђење познато током првог српског устанка као неосвојиво. Делиградски шанчеви одолевали су турским нападима и после угушења I српског устанка, до октобра 1813. године. Обновљени и ојачани коришћени су и у првом ослободилачком српско-турском рату 1876. године.
Данашњи остаци очуваних шанчева око цркве костурнице код Делиграда представљају само део фортификационог система редутима квадратне основе за смештај топова и сплетом ровова са грудобранима повезаним са великим правоугаоним утврђењем за концентрацију војних снага. Очувани су делови шанчева на узвишењу Бели камен, северно од Делиграда и у суседном селу Јасењу на местима: Голак, Мета и Камењар. Црква костурница посвећена светим арханђелима Михаилу и Гаврилу подигнута је 1936. у традиционалном српско – византијском стилу. 

Литература

– М. Соколовић, Делиград, Шанчеви из Првог српског устанка, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 1998, 47.
– М. Соколовић, Н. Лајбеншпергер, Делиград, Шанчеви из Првог српског устанка, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 2007, 47.
– Делиградски шанчеви, Заштита споменика културе Нишког, Јужноморавског и Тимочког региона, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Чаковец 1981.