У периоду од средине јануара 2023. године па све до данас врше се археолошка истраживања локалитета који су детектовани на траси гасовода МГ10 Ниш-Димитровград и који су његовом изградњом угрожени. Један од њих је и локалитет Чесма Моралија-Стране, који се налази код истоимене чесме. Прича која се преноси са колена на колено, везана за овај локалитет, јесте да се на њему налази турски хан. Међутим, скорашња археолошка истраживања, која су трајала скоро 4 недеље, дала су другачије резултате.
Заштитним археолошким истраживањима је утврђено да се на поменутом месту налази објекат који је грађен од камена везаним малтером. Истраживањима је откривено да спољни зид има две фазе градње, од којих друга фаза представља надоградњу зида у његовој дебљини, што је уобичајена појава код објеката који се налазе на оваком географском положају, тачније, који су постављени на падини.
Утвђено је да је објекат доживео неколико скоријих фаза уништења, те је од њега остао очуван само северни спољни зид и мањи делови два унутрашња преградна зида. Овим ископавањима су истражени очувани делови две просторије, од којих је једна имала подницу у виду набијене беличасте земље. Такође, утврђено је и да је објекат страдао у пожару, јер се изнад слоја поднице уочава слој гарежи са покретним археолошким налазима. На слоју гарежи видљиви су остаци гореле земље (лепа) са отисцима облица. Овакав налаз сведочи о урушеној кровној конструкцији. Оно што је занимљиво јесте да су пронађени покретни археолошки налази који овај објекат датују у антички период, тачније у другу половину IV века. Поред фрагмената керамичких посуда и животињских костију, пронађено је и неколико комада гвозденог пољопривредног алата.
Након скоро 4 недеље заштитних археолошких истраживања, локалитет Чесма Моралија-Стране истражен је у потпуности. Истраживања су поништила досадашње веровање да се ради о турком хану и показала да је реч о касноантичком, вероватно, пољопривредном објекту.
Истражни простор је прекривен геотекстилним платном и затрпан, прво, песком, а затим и земљом, и на тај начин је конзервиран. Овакав вид конзервације, за сада, представља њен најбољи и најсигурнији вид.
Према уговору склопљеном између Министарства рударства и енергетике, ЈП „Србијагас“ Нови Сад и Завода за заштиту споменика култутре Ниш и дозволе за археолошка ископавања и истраживања добијене од стране Министарства културе, спроведена су заштитна археолошка истраживања лoкалитета Чесма Моралија-Стране.
Поменутим археолошким истраживањима су руководили археолози Александар Алексић и Јасминка Богић из Завода за заштиту споменика културе Ниш. Стручни кконсултанти пројекта су др Весна Бикић, археолог, научни саветник, из Археолошког института у Београду и др Адам Црнобрња, археолог, музејски саветник из Народног музеја Србије.