У оквиру сондажних археолошких истраживања која Завод спроводи на траси Железничке обилазнице око Ниша, још једном је откривена траса римског аквадукта – главни правац водоснабдевања античког Наисуса.
Истражен у дужини од око 40 м (у оквиру трасе Жел. обилазнице) и као и до сада, састоји се из две главне фазе:
- старије – керамички цевовод
- млађе – зидани водоводни канал (са ревизионим шахтом)
Римски аквадукт представља специфично археолошко наслеђе, јер се ради о линијском археолошком објекту.
Завод за заштиту споменика културе Ниш, спроводећи заштитна археолошка истраживања у оквиру различитих пројеката како урбаног тако и инфраструктурног развоја, у последњих 5 година, чак 6 пута је истраживао римски аквадукт, на неколико различитих локалитета у граду и непосредној околини и то:
- 2020. на археолошким локалитетима Под Виник и Под Виник 2 , у оквиру комерцијалне изградње (западни крак Сомборског булевара, северно од Пантелејске касарне),
- 2022. године на археолошком локалитету Под Виник 2 (западни крак Сомборског булевара, северно од Пантелејске касарне),
- 2023. године на археолошком локалитету Римски аквадукт – Превалац, код Д. Матејевца, на траси гасовода Ниш-Димитровград (североисточни обронци Виника),
- 2024. године на археолошком локалитету Римски аквадукт – Горњоматејевачка, у оквиру комерцијалне изградње (на крају Горњоматејевачке улице),
- 2025. године на археолошком локалитету Римски аквадукт – Ардија, на траси жел. обилазнице (између Горњоматејевачке улице и жел. надвожњака изнад ауто-пута на прузи Ниш-Зајечар).
На основу досадашњих истраживања, може се претпоставити његова траса у оквиру града – правцем Горњоматејевачке улице ка Сомборском булевару, Пантелејској касарни до Наисуса (на простору данашње тврђаве). Извориште није поуздано утврђено, али се претпоставља да се налази на Срећковом врелу, изнад Каменице. Свежу пијаћу воду је доводио до резервоара у близини града (одакле је вода дистрибуирана потрошачина), чији је положај за сада непознат.
Досадашњим археолошким истраживањима римског аквадукта утврђено је такође да је на више места оштећен или уништен активностима у оквиру различите изградње (водовода, канализације, подземних и надземних електроводова, комерцијалне изградње итд.), а које нису пријављиване.
Апелујемо на грађане и правна лица да не уништавају археолошко наслеђе, јер то представља кривично дело.
Римски аквадукт се датује у период између 3. и 5. века. Највероватније је изграђен након што је Наисус стекао статус града у оквиру Римског царства и коришћен је до средине 5. века, до хунске најезде. Првобитно формиран као керамички цевовод, након развоја града у време владавине императора Константина (почетак 4. века) који је условио и потребу за повећањем инфраструктурних капацитета градског насеља – изграђен је зидани водоводни канал.
Римски аквадукт представља директну везу данашњег Ниша са античким Наисусом и владавином императора Константина.
Досадашњим археолошким истраживањима Завода, римски акваудкт је откривен у укупној дужини од око 200 м, на више различитих локалитета. Град Ниш се може похвалити тиме не само да је један од ретких градова који баштине и римски аквадукт, већ и тиме да поседује до сада најбоље истражен римски аквадукт у Србији.
Руководилац заштитних археолошких истраживања: мр Александар Алексић, археолог
