Универзитет у Нишу, Зграда Бановине, биће место одржавања годишњег скупа и Скупштине Српског археолошког друштва од 30. маја до 1. јуна 2024. године. Домаћин овогодишњег скупа је Завод за заштиту споменика културе Ниш.
Свечано отварање скупа одржаће се 30. маја у 12 сати у Великој сали Универзитета, где ће присутни имати прилику да чују кратко предавање „Археологија и Завод за заштиту споменика културе Ниш 2014 – 2024“ од мр Александра Алексића.
Српско археолошко друштво је основано 1883. године и представља једно од најстаријих струковних удружења у Србији. Годишњи скуп и Скупштина Српског археолошког друштва организује се једном годишње, увек у другом граду у Србији, а домаћини су заводи и музеји, установе које се баве археологијом. Српско археолошко друштво представља једино струковно и репрезантативно удружење археолога.
Ниш је претходни пут био домаћин Српском археолошком друштву 2009. године, а ове године, по први пут, домаћин је Завод за заштиту споменика културе Ниш.
Ове године пријављено је преко 120 учесника, од чега преко 95 учесника са рефератима, из Србије и других земаља.
Као и до сада, годишњи скуп САД-а нема централну тему, већ се чланови Друштва самостално организују у дефинисању текућих и специфичних тема које се обрађују и презентују у оквиру сталних секција САД-а или тематских сесија. Археолози ће своје теме представљати у оквиру засебних секција за праисторијску, класичну и средњовековну секцију, Секције за биоархеологију, као и Секције за заштиту археолошког наслеђа, али и тематских сесија: Трагови деце у прошлости: Биоархеологија детињства и Османска материјална култура на Балкану у светлу нових истраживања.
У оквиру одржавања Годишњег скупа САД-а, промовисаће се и две монографије, заједничка издања Српског археолошког друштва и Завода за заштиту споменика културе Ниш (што је веома важно нагласити!) и то:
- Топографија античког и касноантичког Ниша – др Гордана Јеремић, Тони Чершков
- Зборник радова: Превентивна археологија и заштита археолошког наслеђа – уред. мр Александар Алексић
Такође, биће представљена и изложба Археологија и Завод за заштиту споменика културе Ниш 2014 – 2024, којом ће бити представљене фотографије најзначајнијих археолошких истраживања Завода у протеклих десет година. Аутори изложбе фотографија су: мр Александар Алексић, Тони Чершков, МА Јасминка Богић и Зоран Радосављевић Кики
У уводном делу свечаног отварања скупа, поред обраћања званица, биће одржано и кратко предавање Археологија и Завод за заштиту споменика културе Ниш 2014 – 2024 – мр Александар Алексић. У наведеном предавању, биће представљени уопштени и конкретни проблеми са којима се Завод за заштиту споменика културе Ниш сусреће током спровођења заштите и истраживања археолошког наслеђа на својој територији надлежности – од Дунава до Косова и од Ражња до границе са Р Сев. Македонијом.
У вези Зборника радова: Превентивна археологија и заштита археолошког наслеђа…
Археолози Завода за заштиту споменика културе Ниш годинама уназад указују на значај Европске конвенције о заштити археолошког наслеђа (ревидирана), коју је Република Србија ратификовала 2009. године и уградила у свој законодавни систем. Међутим, изостала је примена ове Конвенције у својој суштини. О чему се ради? Наиме, досадашњи приступ у заштити археолошког наслеђа, а који је дубоко уврежен у општем поимању археологије и заштите археолошког наслеђа – заштитом археолошког наслеђа бавимо се тек када се оно открије приликом извођења грађевинских и рударских радова = спасилачка археологија.
Европска конвенција дефинише потпуно другачије оквире и принципе, а који се састоје у томе да је неопходно археологијом се бавити много пре него што се уопште грађевински и рударски радови иницирају, односно у фази израде планске документације – превентивна археологија.
Поента је да су интереси економског и друштвеној развоја, као и интерес очувања археолошког наслеђа, као основног елемента цивилизацијског идентитета једне заједнице – истовремени интереси Републике Србије. Како би се избегао конфликт између ова два истовремена интереса, неопходно је заштиту археолошког наслеђа, а тиме и неопходна иницијална заштитна археолошка истраживања спровести пре него што се инвеститорима коначну предају локације за развој. Обављањем археолошких истраживања у фази планирања, стварају се услови за јасне смернице у даљој реализацији планираног економског развоју без скривених проблема.
Потребно је разумети да археолошка истраживања нису синоним за археолошка ископавања. Археолошка ископавања су само једна од метода археолошких истраживања и то последња у расположивом ареалу, када нису створени услови за све друге методе. Археолошка ископавања су последња метода археолошких истраживања и њих је потребно избегавати где год је то могуће у оквиру планирања развоја и то зато што су скупа и неизвесног су исхода – реализација развоја се може довести у питање. До избегавања археолошких ископавања, може доћи само уколико су спроведене друге методе археолошких истраживања у фази планирања!
Окупљање свих археолога Србије и непосредног окружења у Нишу, представља велику част за град Ниш. Истовремено, треба да служи на част Граду да у свом окриљу има установу која је способна да потпуно самостално организује овакву манифестацију и на тај начин град Ниш учини једнако важним као и у другим областима. Одржавање годишњег скупа Српског археолошког друштва у Нишу велика је привилегија и част и велико је питање да ли ће се у граду Нишу овакав скуп одржати у наредних 20 и воше година!
До сада је у Нишу скуп археолога одржан два пута: 1950. године, а затим 2009. г. Ово је трећи скуп археолога у историји Ниша…