Завод за заштиту споменика културе у Нишу је током 2022. и 2023. године реализовао пројекат: „Истраживање народног градитељства у старопланинском селу Топли До за утврђивање просторно културно-историјске целине“.
Пројекат је финансирало Министарство културе Републике Србије.
Изабран је Топли До, јер представља аутентично, живописно, село, са око 200 традиционалних кућа с краја 19. и почетка 20. века. Удаљено je 33 km од Пирота, 7 km од Бабиног зуба. Налази се на 720 m надморске висине, са 45 водопада у атару.
До њега се долази кањоном реке Темштице са монументално извајаним обалама од црвеног пешчара. У подножју је планинских врхова, на ушћу Јаворске и Ракитске реке, од којих овде настаје Топлодолска река.
Куће су традиционалне градње, над подрумом од локалног црвеног пешчара, у стамбаном делу бондручне конструкције са испуном од плетера или кованице, омалтерисане блатним малтером и окречене. Красе их сведени, архитравни тремови са ручно тесаним и профилисаним дрвеним стубовима и јастуцима као и раскошни тремови украшени низовима лучних отвора.
Аутентичан кровни покривач, камене плоче и слама као и димањаци „комини“ типа „квачке“ задржали су се само на неколико објеката.
Поред куће у двориштима, ограђеним каменом или тарабама, су и помоћни објекти: „ижа“ са „вурњом“ пушницом и огњиштем, амбар, кош, штала, плевња.
„Оброчни“ крстови, којих је у селу око четрдесет, представљају изузетно вредно наслеђе, које сведочи о духовности људи овог места. Поред два главна сеоска, скоро свака породица има и свој „оброк“.
Постављани су за здравље и напредак породице и шире заједнице. Негде се уз крст налази и дрво запис, најчешће храст и крушка. Најстарији датован „оброк“ је у црквеној порти из 1803. године, а најмлађи из 1958.године.
Евидентирани су и валоризовани сви градитељски објекти. Урађена је техничка документација за: 24 „оброчна“ крста, 12 кућа, 2 надгробна крста, гостионицу, млекару, воденицу, „ижу“, амбар са кошем, плевњу, школу, цркву.
Фотографисано је сво наслеђе, како у самом селу тако и на: удаљеним појатама, манастириштима, селиштима, …
Извршена су етнографска истраживања о градитељском наслеђу, становништву, обичајима, занатима, привређивању…
У циљу популаризације наслеђа Топлог Дола, снимљен је краткометражни, документарни, етнолошки филм „До Дола“; приказан на Међународном фестивалу eтнолошког филма у Београду, на Врмџa фесту, где је добио награду за најбољу камеру, на Фестивалу водопада и Фестивалу слободних река у Топлом Долу.
У припреми је и изложба фотографија и техничких цртежа „Народно градитељско наслеђе Топлог Дола“.
Руководилац пројекта, аутор филма и изложбе: Жижа Стојичић Драгићевић, етнолог у ЗЗЗСК Ниш, учесници : Горан Радосављевић, архитекта у ЗЗЗСК Ниш, Зоран Радосављевић, фотограф у ЗЗЗСК Ниш.
Спољни сарадници: Тијана Вуковљак, архитекта, Јована Ђорђевић, студент архитектуре -ГАФ Ниш, Емилија Стојковић, студент архитектуре – ГАФ Ниш, Војин Ђоровић, студент архитектуре – ГАФ Ниш, Мирослав Митић, камерман (МДД студио Ниш), Јовица Крстић, камерман, Теодор Цветковић, камерман.