Комплекс Мокрањчеве куће

Опис непокретног културног добра

Комплекс Мокрањчеве куће у Неготину представља један од најзначајнијих културно-историјских споменика у Србији, посвећен животу и делу великог композитора Стевана Стојановића Мокрањца. Овај комплекс обухвата површину од око 35 ари и налази се у центру Неготина, ограничен улицама Доситејевом и Војводе Мишића, као и границама суседних имања.

У самом средишту комплекса налази се Мокрањчева кућа, аутентичан пример варошке архитектуре из средине 19. века. Кућа је окружена уређеним двориштем са стазама, зеленилом и расветом, што доприноси амбијенту меморијалног простора. Поред главне куће, у дворишту се налази и мањи објекат, који је такође део комплекса и репрезентује типичну архитектуру тог периода.

Посебну пажњу у комплексу привлачи споменик Стевану Мокрањцу, дело академског вајара Небојше Митрића из Београда. Споменик је постављен на видном месту у дворишту и представља централни део меморијалног простора, симболично обележавајући значај овог великог композитора.

Стеван Стојановић Мокрањац (1856-1914) је једна од најистакнутијих личности музике на јужнословенском простору крајем 19. и почетком 20. века. Рођен у Неготину, Мокрањац је оставио дубок траг у српској култури и музици. Године 1899. основао је Српску музичку школу у Београду, данас познату као музичка школа „Мокрањац“, прву сталну музичку школу у Србији. У овој школи је радио као директор и предавач теоријских предмета и певања до 1913. године.

Мокрањац је најпознатији по својих 15 руковети, које се сматрају врхунцем српске музичке баштине. Његов допринос је препознат и изван Србије, па је 1906. године изабран за дописног члана Српске краљевске академије, а 1911. године и за дописног члана француске Академије уметности.

Комплекс Мокрањчеве куће у Неготину данас служи као подсетник на овај изузетан допринос српској култури и музици, а посетиоцима нуди прилику да се упознају са животом и радом Стевана Мокрањца у аутентичном амбијенту.

Литература

– Макуљевић Ненад, Мокрањчева кућа у неготину, Неготин: Музеј Крајине, 2015.