Гамзиград (Ромулијана)

Опис непокретног културног добра

Гамзиград (Ромулијана), палата подигнута по замисли императора Гаја Валерија Галерија Максимијана, припада посебној категорији споменика римске дворске архитектуре која је везана искључиво за раздобље тетрархије. Археолошким радовима откривени су остаци старијег и млађег утврђења. Обе фортификације подигнуте су у временском интервалу од десетак година. Простор унутар бедема је, једином комуникацијом која је спајала источну и западну капију, подељен на два дела различите намене. Северну половину обухвата комплекс царске палате са малим храмом и монументалним жртвеником, док се на јужној половини налазе објекти за јавну употребу (велики храм са две крипте правоугаоне основе и терме) и објекти за опслуживање палате (хореум и једнобродна грађевина са портиком).

Од прве деценије IV до средине VI века у неколико махова Гамзиград (Ромулијана), мења назив, изглед и основна функција. Већ у другој половини IV века Ромулијана је запуштена палата, а после провале Гота и Хуна постаје мало византијско насеље које се под називом Ромулиана помиње у списку места обновљених у време Јустинијанове владавине. Гамзиградски дворац је последњи пут оживео као утврђено словенско насеље XI века. Систематска археолошка истраживања трају од 1953, а на откривеним објектима континуирано се врше конзерваторски радови.

Литература

– Mano-Zisi Đ., Le castrum de Gamzigrad et ses mosaïques, Archaeologia Yugoslavica II, Belgrade 1956.
– Čanak-Medić M., The Results of the examination of the late-Roman Fortification Gamzigrad, Razvitak 4-5, Zajecar 1966.
– Čanak-Medić M., Gamzigrad, une résidence fortifiée provenant du Bas-Empire, Collected Papers of the Institute for Byzantology XIII, Belgrade 1971.
– Čanak-Medić M., Four-leaf Capitals from Gamzigrad, Collected Papers of the National Museum, Belgrade 1975.
– Čanak-Medić M., Le palais de l’epoque de la basse antiquité près de Gamzigrad, Actes de XIVe Congres international des études byzantines, Septembre 1971, Bucarest 1976.
– Čanak-Medić M., Gamzigrad, late-Roman palace – the architecture and the floor plan, Saopštenja XI, Belgrade 1978.
– Srejović D., Lalović A., Janković Đ., Two Late Roman Temples at Gamzigrad, Archaeologia Yugoslavica XIX, Belgrade 1978.
– Srejović D., Lalović A., Janković Đ., Gamzigrad, Starinar XXXI, Belgrade 1980. – Srejović D., Two Memorial Monuments of Roman Palatial Architecture: Diocletianus palace in Split and Galerius palace at Gamzigrad, Archaeologia Yugoslavica XXII-XXIII, Belgrade 1982-1983.
– Srejović D., Janković Đ., Lalović A., Jović V., Gamzigrad, Late Roman Imperial Palace, Belgrade 1983. – Srejović D., Felix Romuliana, Galerius’ Palace at Gamzigrad, Starinar XXXVI, Belgrade 1985. – Srejović D., Felix Romuliana: an Imperial Palace or….?, Starinar XXXVII, Belgrade 1986. – Srejović D., Two Late Roman Imperial Palaces in Yugoslavia: Diocletianus palace in Split and Galerius palace at Gamzigrad, Glas Srpsle akademije nauka i umetnosti CCCXLIII, Department of History 5, Belgrade 1986.
– Srejović D., Die Darstellung der Tetrarchen am Osttor der Jüngeren Fortifikation von Romuliana, Collected Papers of the Faculty of Philosophy XVII, Belgrade 1991. – Гамзиград, Културно наслеђе Србије, заштита и уређење, Београд 1982, 123-124. – Гамзиград (Romuliana), Чувари баштине, 50 година рада Републичког завода за заштиту споменика културе, Београд 1998, 139-140.
– Светска баштина Србија, Всемирное наследие Сербия, Београд 2010. – Б. Стојковић-Павелка, Купатило у Ромулијани, Саопштења XLIX (2017), 251-262.
– Светска баштина Србија, Patrimoine mondial Serbiе, Београд 2010. – Светска баштина Србија, Welterbe Serbien, Београд 2010.
– Светска баштина Србија, World heritage Serbia, Београд 2010. – Светска баштина Србија, Patrimonio mondiale Serbia, Београд 2011. – Светска баштина Србија, World heritage Serbia, Београд 2017.
– М. Сладић, М. Живић, Заштитна археолошка истраживања куле I старијег утврђења Ромулијане 2009. године, Саопштења XLII (2010), 209-221.
– А. Капуран, Ј. Шкундрић, Резултати систематског рекогносцирања локалитета Ромулијана 2008/9. године, Саопштења XLI (2009), 245-263. – С. Ђурић, Археолошка истраживања при конзерваторским радовима 1980. у Гамзиграду, Саопштења XV (1983), 373-379.
– М. Ђорђевић, Седам деценија заштите античког наслеђа у Србији – Сирмијум, Ромулијана, Медијана и Јустинијана Прима, Саопштења L/2018, 233-253.