УНИШТЕЊЕ АРХЕОЛОШКОГ ЛОКАЛИТЕТА БАРАНИЦА У СЕЛУ ЖУКОВАЦ КОД КЊАЖЕВЦА
Крајем јуна 2025. године током извођења неовлашћених земљаних радова, дошло је до уништења већег дела археолошког локалитета Бараница у селу Жуковац код Књажевца.
Део девастираног археолошког локалитета је вишеслојни и према прикупљеним подацима, састоји се из:
- Раносредњовековне цркве са припадајућим културним слојевима земље и чврсто зиданим објектима,
- Остацима насеља из праисторијског периода са припадајућим културним слојевима земље и објектима.
Раносредњовековна црква, грађена од камена и опека уз употребу кречног малтера је највећим делом девастирана неовлашћеним машинским ископом. Елементи чврсто зиданих делова објекта су разваљени и одбачени.
У земљи одбаченој приликом неовлашћеног машинског ископа, констатовани су бројни девастирани покретни археолошки налази: остаци зидова, камена са кречним малтером, фрагменти опека, фрагменти керамичких посуда, али и фрагменти људских костију. Извучени из свог контекста, девастирани покретни археолошки налази могу пружити само најоснивније податке о уништеном археолошком локалитети, али не и све оне податке о реконструцикцији њиховог настанка и коришћења које би дали да нису девастирани и извучени из свог археолошког контекста.
Археолошки локалитет Бараница осим остатака ранохришћанске цркве у подножју брда и насеља из праисторијских периода, састоји се и из остатака раносредњовековног утврђења на оближњем узвишењу (највероватније из периода 6. века, из доба цара Јустинијана).
Локалитет је само у мањем делу био предмет археолошких истраживања скромног обима 1980-их година. Сматра се археолошки неистраженим и границе археолошког локалитета до сада нису утврђене.
Централни део уништеног археолошког локалитета коришћен је и у религијске сврхе од стране локалног становништва. Локално становништво је на простору остатака цркве поставило Крст-запис, иконе и монтажну приручну надстрешницу, пале свеће и остављају прилоге. Ово само наводи на јасан закључак да је овај локалитет, будући да је поштован и као свето место од стране локалног становништва, има елементе и нематеријалног културног наслеђа, истовремено са његовим значајем као материјално – археолошко наслеђе.
Због ове девастације археолошког локалитета, неопходно је спровођење хитних спасилачких археолошких ископавања. У складу са Законом, инвеститор предметних грађевинских радова, дужан је да финансира спровођење археолошких ископавања, заштите, презентације и публиковања археолошких налаза.
Завод је одмах по прикупљеним подацима о наведеном догађају, предузео све кораке из своје надлежности: Наложена је хитна обустава радова и спровођење спасилачких археолошких ископавања угроженог археолошког наслеђа, а догађај пријављен надлежним органима.
Разрушен западни део цркве са зидовима, културним слојевима земље и бројним покретним археолошким налазима
Разрушени археолошки налази црквеног објекта (зидови у ивици ископа и комади зидова расути по терену)
Разрушени археолошки налази црквеног објекта
Разрушени археолошки налази црквеног објекта (јасно уочљиви остаци зидова од камена и опека)
Крст-запис, иконе и прилози локалног становништва у средишњем делу црквишта
Потпуно девастиран простор археолошког локалитета
Разваљени делови зидова цркве (опеке), фрагментована људска кост, фрагменти керамичких посуда, једна од прикупљених фрагментованих опека, део прикупљених карактеристичних фрагмената керамичких посуда из праисторијског периода
О археолошком наслеђу
- Археолошко наслеђе представља срж и основу културног идентитета једне заједнице, народа и државе. Представља потпуно необновљив ресусрс Републике Србије и не може се никада у потпуности обновити након што буде уништено.
- Однос према археолошком наслеђу једне заједнице одређује и ниво културе коју та заједница поседује.
- Археолошко наслеђе је специфично јер је углавном невидљиво и налази се испод површине земље или воде, сачињено је од покретних и непокретних археолошких налаза, као и слојева земљишта које садржи материјалне остатке из прошлости и увек је у државном власништву.
- У смислу планирања развоја (изградње, рударске експлоатације и друго), археолошко наслеђе представља један од основних елемената простора и неопходно је да се на такав начин и третира. Из тога произилази и „polluterpays“ – „загађивач плаћа“принцип у заштити археолошког наслеђа – инвеститор планираног развоја дужан је да спроведе заштиту свих елемената простора који су под утицајем предметног пројекта развоја, а посебно археолошког наслеђа.
- Археолошко наслеђе се може истраживати само специфичним методама којима располаже археологија као стручна и научна дисциплина и зато се истраживањем археолошког наслеђа могу бавити искључиво посебно обучени стручњаци – археолози и то искључиво испред државних установа и то увек уз посебно одобрење издатог од стране надлежног органа (Министарства културе) – потпуно под контролом државе.
- Археолошко наслеђе ужива посебну заштиту према Уставу РС, Закону о културним добрима, Закону о културном наслеђу, као и према Закону о потврђивању Европске конвенције о заштити археолошког наслеђа (ревидирана)!
- Археолошко наслеђе ужива претходну заштиту по основу наведених Закона!
- Посебна заштита се остварује одредбама наведених закона без обзира на то у ком се правном статусу археолошко наслеђе налази – познато или непознато, евидентирано или не, утврђено за непокретно културно добро или не!
- Археолошко наслеђе је специфично и по томе што ни најбогатије земље света не могу приуштити да сво своје археолошко наслеђе у потпуности унапред истраже. Археолошка истраживања су скупа и захтевају ангажовање великог броја стручњака, те се археолошка истраживања морају унапред планирати. То је додатни разлог због кога археолошко наслеђе ужива посебну заштиту.
- Свако има обавези, у складу са Законом, да откриће археолошког наслеђа пријави надлежном заводу за заштиту споменика културе, као и надлежној полицијској станици!
- И према Закону о планирању и изградњи, уколико приликом извођења земљаних радова у оквиру одобрених грађевинских радова (правоснажна грађевинска дозвола) дође до открића археолошког наслеђа, инвеститор и извођач радова дужни су да обуставе радове и обавесте надлежни завод за заштиту споменика културе!
- Сво археолошко наслеђе, без обзира на правни статус и без обзира на имовинско-правне односе земљишта на коме се налази археолошко наслеђе – у власништву је државе, у складу са Законом!
- Свако неовлашћено извођење земљаних радова на археолошким локалитетима представља кривично дело из чл. 353а Кривичног законика РС, док свако оштећење или уништење археолошког наслеђа представља кривично дело из чл. 212 став 3.
Детаљније о значају археолошког наслеђа и о томе како га и зашто треба сачувати:
https://arheologija.rs/wp-content/uploads/2021/07/Kako-sacuvati-arheolosko-nasledje-prirucnik.pdf
Фотографије: ЗЗСК Ниш и Завичајни музеј Књажевац
Текст: мр Александар Алексић, археолог