A RONDEL SITE FROM THE BRONZE AGE – NEW DISCOVERY
мр Александар Алексић, археолог
Током спровођења сондажних археолошких истраживања на траси Железничке обилазнице око Ниша, на раније откривеном и делимично истраживаном археолошком локалитету Орничје, К.О. Малча, на његовом јужном делу – Орничје-југ, откривен је несвакидашњи и неуобичајни археолошки локалитет са системом ровова и палисада у виду концентричних кругова – археолошки локалитет типа рондел.
Ова врста археолошких локалитета карактеристика је неолитског периода централне Европе (Немачка, Аустрија, јужна Пољска, Чешка и Словачка), а касније и В. Британије. Сачињава је практично земљана архитектура са системом ровова и палисада – земљано и дрвено утврђење. Из ове форме се касније, у В. Британији, у комбинацији са монолитима, развија форма која је позната са чувеног археолошког локалитета Стоунхенџ. Различите је намене, од насеобинске, преко култне и астрономске до економске и стратегијске.
Локалитети типа рондел у централној Европи (преузето са: https://www.antiquity.ac.uk/projgall/kvet310#:~:text=Based%20on%20archaeological%20research%20it,and%20in%20the%20middle%20ages.)
Овај тип археолошких локалитета из неолитског периода, на простору Србије, где се развијала винчанска култура – до сада није откривен.
Форма рондела код нас позната је једино на локалитету Шанчине код Шапца, али је овај локалитет опредељен у рани енеолит – рано бакарно доба (doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0241/2022/0350-02412272009J.pdf)[1].
Рондел на Орничју (Orničje bronze age rondel), међутим, према досадашњим истраживањима – није из неолитског или раног енеолитског периода, већ из знатно млађег – раног бронзаног доба. У централној Европи (Немачка, Аустрија, јужна Пољска, Чешка и Словачка), ова форма локалитета доживљава неку врту имитације управо у периоду раног бронзаног доба, у виду подражавања неолитских традиција. Код нас до сада није истраживан рондел из раног бронзаног доба.
Функција рондела на Орничју још увек није позната, археолошка истраживања су у току, а након чега следи и спровођење заштитних археолошких ископавања.
У оквиру наведених истраживања Завода, примењена је комбинација метода геофизичких испитивања и то: георадарског снимања из дрона, као и геомагнетска снимања. Геомагнетска снимања која је спровео Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин дала су одличне резултате.
Сондажним археолошким истраживањима, потврђено је постојање рондела – система локалитета са кружним рововима.
Геомагнетски снимак локалитета Орничје-југ (Документација Завода за заштиту споменика културе Ниш и Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин)
Археолошки локалитет Орничје-југ (Документација ЗЗСК Ниш, фото: Зоран Радосављевић)
Археолошки локалитет Орничје (Документација ЗЗСК Ниш)
Археолошки локалитет Орничје се налази на високој, неплављеној десној обали Нишаве, у атару села Малча, а јужни део локалитета је уништен ерозијом.
Археолошки локалитет Орничје откривен је током заштитних археолошких истраживања Завода на траси гасовода МГ10 Ниш-Димитровград, када је и археолошки истражен у средишњем делу (Наручилац: Министарство рударства и енергетике РС). Током 2023. и 2024. године откривен је, истражен и заштићен хореум (из римског периода, крај 3. и почетак 4. века), од кога се на само 30 м ка југу налази праисторијски рондел.
Орничје, 2024. година, римски хореум (Документација ЗЗСК Ниш, фото: Зоран Радосављевић)
Археолошки локалитет Орничје, (Документација ЗЗСК Ниш, фото: Зоран Радосављевић)
Због тог археолошког открића, траса гасовода је померена, како не би дошло до уништења археолошког наслеђа.
НАПОМЕНА: Скрећемо пажњу на то да, поред тога што свако обављање неовлашћених ископавања представља кривично дело у смислу чл. 353а и чл. 212 став 3 и да свака таква активност бива пријављена надлежним полијским органима, обављање неовлашћених ископавања неповратно уништава археолошко наслеђе и трајно брише материјалне доказе континуитета живота на овим просторима. Неовлашћеним археолошким ископавањима, практично се реализује оно што разни завојевачи у нашој историји нису успели.
У Нишу, 30.05.2025.
[1] Jevtić M, Cerović M. Circular enclosure from the Early Copper Age in North-western Serbia (9-44), Starinar LXXII/2022