Дубока долина у Сурдулици, утврђена је за знаменито место Одлуком Владе Републике Србије 05 број 633-10633/2024 у Београду, 14. новембра 2024. године.
Знаменито место је једно од већих места страдања цивилног становништва Србије током Првог светског рата. Оно чува сећање на бестијалне и велике злочине које су бугарски окупатори извршили током Првог светског рата.
На удару бугарских власти нашли су се и сви други становници који нису желели да прихвате бугарску власт или да се изјасне као Бугари, као и они који су се јавно изјашњавали као Срби, или су радили против бугарског окупационог апарата.
Многи од њих су у Сурдулицу довођени на испитивање, или су ту задржавани приликом транспорта ка Бугарској, а затим су у Сурдулици и њеној околини побијени. Постоје многобројна сведочанства преживелих или сведока о тим злочинима. Друга сведочанства говоре само о томе да су заробљеници током ноћи одвођени на непознате локације око Сурдулице и да су се бугарски војници враћали без њих. Кретање по и око Сурдулице је током ноћи било забрањивано, а на мосту преко Дубоке долине је једно време био и строго забрањен приступ управо како се не би видели трагови злочина.
Дубока долина је због своје морфологије у више наврата коришћена као губилиште и остала је упамћена као једно од највећих места страдања не само на простору Сурдулице, већ и у читавој Србији. О злочинима су сведочанства оставили и странци. Пре свих, значајна су сведочанства Арчибалда Рудолфа Рајса и Вилијема Драјтона. Претпоставља се да је у Сурдулици и њеној околини страдало између 2.000 и 3.000 људи.
