НАЈНОВИЈЕ ОТКРИЋЕ РИМСКОГ АКВАДУКТА У НИШУ
АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТ РИМСКИ АКВАДУКТ – ГОРЊОМАТЕЈЕВАЧКА
Завод за заштиту споменика културе Ниш, у сарадњи са Одељењем за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, спроводи заштитна археолошка истраживања римског аквадукта на археолошком локалитету Римски аквадукт – Горњоматејевачка, у насељу Пантелеј у Нишу.
Подсећамо да је Завод током маја 2025. године спровео истраживања ове деонице аквадукта на траси Железничке обилазнице око Ниша, на археолошком локалитету Римски аквадукт – Ардија, на удаљености од само 150 м ка североистоку.
Током децембра 2024. године, такође на археолошком локалитету Римски аквадукт – Горњоматејевачка, Завод је спровео истраживања аквадукта у оквиру другог градилишта, на само 100 м ка југозападу.
Такође, ова траса аквадукта је откривена и током заштитних истраживања на гасоводу Ниш-Димитровград 2023. године недалеко од Доњег Матејевца, а пре тога 2022. године на траси наставка Сомборског булевара и 2020. године на 2 градилишта – на археолошком локалитету Римски аквадукт – Подвиник.
Открића римског аквадукта која су све учесталија, директно су повезана са интензивним модерним развојем града, те се може направити паралела са римским периодом, када је услед развоја Наисуса поспешеног од стране императора Константина, дошло до повећања инфраструктурних потреба те је уместо керамичког, направљен зидани аквадукт за допремање свеже, пијаће воде.
Римски аквадукт који је предмет бројних археолошких истраживања Завода (чак 7 пута у протеклих 5 година) представља (за сада једини утврђен) главни правац водоснабдевања античког Наисуса.
Римски аквадукт представља линијски археолошки објекат и може се директно упоредити са савременим линијским инфраструктурним објектима из области водоснабдевања. Аквадукти представљају значајне показатеље нивоа развоја грађевинарства и инжењерства у римско доба.
Састоји се из два главна дела – керамичког цевовода и зиданог водоводног канала. Ова два аквадукта нису била у функцији истовремено већ представљају две фазе коришћења нишког аквадукта и то:
- Керамички цевовод који је старији и који се може оквирно датовати у период када антички Наисус добија статус муниципијума (града) у оквиру Римске империје и
- Зидани водоводни канал, који је млађи и који се везује за развој античког Ниша у време владавине императора Константина (те на известан начин представља директну материјалну везу модерног Ниша и цара Констатнина).
Оно што ова истраживања аквадукта издваја од других јесте што је на предметној парцели откривен аквадукт у дужини од преко импозантних 90 m!
Најновија археолошка истраживања римског аквадукта потврђују значај археолошког наслеђа Ниша и потврђују положај данашњег Ниша као једног од ретких градова у Србији који баштине ову врсту археолошког наслеђа (аквадукт).
Досадашњим истраживањима Завода за заштиту споменика културе Ниш, у потпуности је истражено укупно око 300 м римског аквадукта и са великом сигурношћу је установљена траса овог аквадукта. Оно што недостаје за боље разумевање система водоснабдевања града Ниша јесте резервоар који је био одредиште овог аквадукта. С обзиром да су објекти попут резервоара и цистерни у римско доба били импозантни објекти, а да у писаним и другим изворима од ослобођења Ниша од Турака немамо писане трагове о томе, може се претпоставити да се цистерна налазила на простору данашње Пантелејске касарне, одакле је дистрибутивним аквадуктима (мањег обима него овај аквадукт) свежа, пијаћа вода допремана до самог Наисуса и објеката унутар њега.
Током спровођења бројних археолошких истраживања овог аквадукта, на жалост, констатовани су и бројни примери уништења и оштећења римског аквадукта до којих је долазило приликом извођења различитих врста грађевинских и инфраструктурних радова у протеклим деценијама. Тако је и овај део аквадукта, на делу његовог пружања ка граду (ван парцеле на којој се спроводе предметна истраживања) – уништен ранијим грађевинским радовима.
Подсећамо да уништење или оштећење археолошког наслеђа представља озбиљно кривично дело (чл. 212 став 3 Кривичног законика).
Ниво културе једне заједнице није дефинисан „великом количином“ археолошког наслеђа већ искључиво начином на који се једна заједница односи према наслеђу које баштини.
Тренутна заштитна археолошка истраживања се реализују уз пуну, безрезевну подршку и разумевање „Highland invest doo“ Ниш, која је и наручилац предметних истраживања. Ова истраживања представљају још један позитиван пример да је могуће избећи конфликт истовремених интереса – интерес за очувањем археолошког наслеђа и интерес за реализацијом развоја – и да је могуће пронаћи ефикасно решење. Истовремено, ова истраживања представљају још један пример да је за све стране -вишеструко сврсисходније и ефикасније уколико се археолошка истраживања спроводе пре почетка извођења грађевинских радова.
Циљ заштитних археолошких истраживања јесте прикупљање података за издавање услова за планирану изградњу на наведеном простору и очување археолошког наслеђа у оквиру реализације изградње.
У истраживањима учествују преко 15 археолога, студената археологије и сарадника.
Руководиоци истраживања су проф. др Марко Јанковић, Одељење за археологију Филозофског факултета БУ и мр Александар Алексић, Завод за заштиту споменика културе Ниш
(Фото: А. Алексић, И. Марјановић, А. Гачевић)
У Нишу, 12.09.2025.
проф. др Марко Јанковић, археолог
мр Александар Алексић, археолог
