Опис непокретног културног добра
Јеврејско гробље у Нишу датира из XVII века и представља један од најзначајнијих споменика јеврејског културно-историјског наслеђа у Србији и на Балкану. Према мишљењу стручњака, на њему се налазе бројни стари надгробни споменици, међу којима има примерака јединствених у ширем региону, као и оних са до данас недовољно разјашњеном симболиком. На већини споменика уклесани су опширни епитафи на хебрејском језику, а на појединима постоје и преводи на српски. Иако је део декоративних елемената уништен, сачуване су поједине плоче изузетне уметничке и историјске вредности, као и ретки орнаменти у виду малих полулоптастих украса.
Након Другог светског рата гробље је постепено престало да се користи, а 1965. године сахрањивање је и званично забрањено. Услед дугогодишњег немара, простор је запуштен и обрастао коровом, затрпан земљом и отпадом, док локална заједница у првим послератним деценијама није препознала његов културно-историјски значај.
На простору гробља евидентирано је око 1.150 очуваних надгробних споменика и око 150 фрагмената. Неопходно је систематски документовати сва оштећења и, у сарадњи са локалном самоуправом и туристичком организацијом, израдити свеобухватан програм заштите и презентације овог изузетно важног културно-историјског комплекса. Јеврејско гробље у Нишу представља неизоставан део богатог историјског наслеђа града.
