Тел:
Културна баштина Прокупља изложена је трајним утицајима и притисцима модернизације. Деградација дела градитељске баштине попримила је такве размере да се може говорити о угрожености културно-историјског идентитета града и појединачних грађевина.
Студија заштите непокретних културних добара и градитељског наслеђа Прокупља израђена је управо услед потребе да се споменички фонд и градитељско наслеђе овог подручја сагледају свеобухватно, заштите и вреднују као необновљив и јединствени ресурс. Основни мотив за њену израду је незадовољавајуће стање градитељске баштине, недовољно познавање, презентација и интерпретација, и неадекватно третирање у савременим процесима планирања.
Израђена је од стране Завода за заштиту споменика културе Ниш, уз подршку Града Прокупља и Народног музеја Топлице, kao и других градских установа.
Студија је израђена у оквиру програма Европска година културног наслеђа 2018. године “Наше наслеђе: тамо где прошлост сусреће будућност”.
Студијом је анализирана трансформација, развој и могуће формирања насеља кроз различите и карактеристичне историјске периоде. Слојевитост материјалних остатака представљена је кроз графичку документацију, лоцирањем остатака на савременој мапи града, а према историјском периоду.
Претпоставка је да се римски војни логор налазио на врху Хисара, док се цивилно насеље простирало на источној страни падине, на шта указују сачувани остаци храма посвећеног Херкулу код Латинске цркве и темељи римских терми у порти цркве Св. Прокопија, а да је на месту данашњег Прокупља, у I веку н.е. постојао римски град Хамеум (Hammeum).
На подручју града Прокупља налази се седам непокретних културних добара – споменика културе:
1. Зграда Основне школе Никодије Стојановић – Татко (зграда старе гимназије);
2. Зграда Музеја Топлице (зграда некадашње поште);
3. Зграда Гимназије;
4. Зграда Соколског дома;
5. Зграда Скупштине општине Прокупље (зграда некадашњег Среског начелства и суда);
6. Споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. године и
7. Споменичка целина “Хисар”, коју чине црква Св. Прокопија, Латинска црква и Средњевековно утврђење, (непокретно културно добро од великог значаја за РС)
грађена је за потребе образовања и датира из времена 1899. године. У њој је смештена основна школа Никодије Стојановић Татко. Саграђена је залагањем првог прокупачког индустријалца и председника општине Стојана Данчевића, крајем последње деценије XIX века, а према пројекту београдских архитеката Душана Живановића и Драгутина Ђорђевића. Састоји се од приземља и спрата. Пројектована је по академским постулатима у духу еклектике. Основа и главна фасада су симетрично решене са средишњим положајем лучно завршеног улаза и ритмички уједначеним распоредом архитравно завршених прозорских отвора на главном, подужном тракту. Два бочна тракта на главној фасади су ризалитно наглашена и надвишена атиком.
пројектована је 1912. године, и изграђена по нацрту архитекте Бранка Таназевића, за потребе Поштанско-телеграфско-телефонске станице. Представља репрезентативни пример градске архитектуре, веома добрих пропорција, складна у масама и детаљу. Пројектована је еклектичним приступом у обради фасадне декорације, са примесама мотива неоренесансе, необарокa и елемената сецесије. Одликује се масивном приземном градњом и симетричном архитектонском композицијом, која се развија по осовини дијагонале.
грађена је као школска зграда у периоду од 1937. до 1945. године, према пројекту архитекте Р. Тодоровића. Гимназија у Прокупљу је основана 1908. године, указом Краља Петра I, на захтев тадашњег начелника у пензији Захарија Хаџи Арсића. Грађевина је пројектована као зграда са приземљем и два спрата, према принципима архитектонског правца Модерна, са асиметрично решеним распоредом трактова. Зграда у целини представља просторни грађевински блок асиметричне основе, спратности По+П+2. Својом масом у дужини од 75 метара простире се ширином читаве парцеле и дуж улице Ратка Павловића, као главне градске саобраћајнице.
грађена је 1934. године, према поклон-пројекту архитекте Момира Коруновића, за потребе Соколског друштва и налази се у градском језгру Прокупља, у улици Ратка Павловића. Представља грађевину подужног типа, неправилне разуђене основе са приземљем и спратом. Пред главним улазом је дубоки трем, са истуреним широким забатно завршеним средњим делом, који представља реминисценцију на доксат. У дубини габарита развија се сала за вежбање која уз то има и свечани карактер. Оријентација просторија одвија се према улици, као и према источној страни парцеле, према згради Народног музеја Топлице, која је првобитно била у власништву друштва и користила се као отворено вежбалиште.
је саграђена почетком XX века, тачније 1909. године за потребе среског начелства и суда среза Топличког. Зграду су пројектовали архитекте Бранко Таназевић и Драгутин Маслаћ. Главна фасада грађевине, са оријентацијом према општинском парку, је симетричне диспозиције са наглашеним средишним ризалитом, у чијем је саставу и улазна партија. На истој фасади се налазе и прозори свечане скупштинске сале, наглашени својим обликом и величином. Бочни фасадни трактови са свих страна на крајевима фланкирани су угаоним композицијама у виду кула, а наглашени декоративним атикама.
подигнут 1934. године и посвећен је „Топличанима палим у ратовима 1912-1918 и жртвама у народном устанку 1917. године“. Споменик је рад вајара Франа Менегела Динчића, а састављен је од скулптура ратника у бронзи српског војника у нападу у униформи и топличког устаника у народној ношњи. Споменик има два бронзана рељефа, који представљају српске борце. Трећи, који је представљао бугарска зверства над становништвом, скинут је и однет од стране бугарске војске 2. септембра 1944. године. Краљ Александар I Карађорђевић је 09. септембра 1934. године свечано открио споменик. Ово је био последњи званични догађај коме је краљ присуствовао пред пут у Марсељ, где је на њега извршен атентат
коју чине црква Св. Прокопија, Латинска црква и средњевековно утврђење представља вишеслојни комплекс, на коме су видљиви остаци из римског, византијског и средњевековног периода, као и сакрални објекти који су и даље у употреби. Цео простор је својеврстан градски парк, излетиште и видиковац, а користи се и у сврхе спорта и рекреације. На источним падинама брда налази се стамбено насеље и гробље. Комплекс је делимично истражен и обухвата површину од око 35,5 хектара. Досадашњим арехолошким радовима истражени су делови тзв. Латинске цркве, цркве св. Прокопија, као и делови утврђења и подграђа.
Централном градском зоном Прокупља 1 обухваћени су најзначајнији делови града, градско језгро са утврђеним непокретним културним добрима и елементима старе урбане матрице. Овако повезана целина представља језгровит пример „непрекинуте шетње кроз историју градског језгра“, универзални потенцијал и веома значајан ресурс за развој културног туризма. Подручје централне градске зоне Прокупља I садржи богато градитељско наслеђе, које сведочи о континуираном културном, историјском, економском и градитељском развоју. Карактеристике целине су релативно добро очувана матрица, груписаност непокретних културних добара, сачуваност амбијенталних вредности и детаља обраде фасада, које је уз добро конципирану урбану обнову могуће унапредити.