Воденице нашег краја

Проналазак воденица представља велики корак у развоjу људског друштва.

Још у III веку нове ере, пронађени су први жрвњеви које је покретала људска снага. У истом веку, у Француској код града Арла, подигнута је прва воденица на водени погон. Вода је падала на воденични механизам са висине од 20 метара, стављајући у погон 8 каменова. Била је то прва фабрика за производњу брашна. Капацитет воденице био је 350 кг брашна на сат, што је представљало право чудо за оно време. После овог изума подизане су воденице широм Европе: најпре у Шпанији, да би 448. године у Риму био основан први воденични еснаф, затим воденице у Немачкој (VI век), Енглеској (IX век), а до краја XII века и у осталим земљама.

Нема сумње да су и у нашој земљи прве воденице настале веома рано. Један од примера је Царичин град, код Лесковца, где и данас постоје велике бране које су зајазивале две реке, сада потоке, Лалиновачки и Златски. Поред превасходно фортификационе улоге, вода из ових брана коришћена је и за покретање воденичног постројења.

Касније су воденице подизали Словени, стим што су, за разлику од Римљана, користили природни пад река.

У доба Српске средњевековне државе, њихов развој достиже још већи успон. Византијски историчар Акрополит је забележио да су се балкански сељаци хранили хлебом умешеним од јечменог брашна са плевом и пепелом. Поред јечма, млео се и овас, раж и пшеница.

Као и вода, воденица је у народном веровању од давнина прека потреба човекова, али је, као и вода, простор испуњен опасностима, измишљеним бићима, демонима; такође је и место високо енергетских и исцелителитељских моћи. По легенди, прву воденицу направио је Бог (или Св. Сава), али је она била без чекетала (неопходан део воденичног механизма који одскаче од камена и притом из коша истреса зрна под горњи камен). По једној од легенди, Богу је чекетало, за које се верује да је ђавољи изум, открила пчела. По другој легенди, нечастиви је за узврат добио право на воденицу по један дан у недељи. Такође, верује се да виле у њој играју коло, дуга пије воду, па се зато под њом не купа. Болесне од падавице, страхова, нему децу ... доводили су у воденицу ради излечења. Воденица је била и центар друштвених догађања. Ту су се сретали помељари из различитих села и удаљених крајева, размењивали искуства, па отуд и изрека у воденицу кад доћеш, из воденицу кад те пусте.

Како је воде у нашем крају од вајкада било у изобиљу, воденичарство је било значајна привредна грана. У Нишу је код тврђавског ... моста постојала воденица из турског периода до које је вода дотицала јарком прокопаним уз саму обалу, на простору од данашњег Моста младости до тврђавског моста.

Недалеко од Ниша, дуж Јелашничке (у горњем току Студенске) и Куновичке реке, постојао је већи број воденица и ваљавица. Воденице су биле у делу тока који је припадао атару села Јелашница, док су на самом изворишту у Доњој Студени биле ваљавице у којима се производило сукно.

Према подацима из турског пописа, 1490. пописано је 16 воденица. М. Милићевић је пред крај ХIХ века забележио да их је на Јелашничкој реци било око 20. У народу су познате као: Зајчева, Крџалијска, Карачкина, Славујевска, Ћумурана (Чалакова), Рекалијска, Барутана, Брв, Инатица, Мала, Белањска, Под камен, Чардак, Под камен, Чардак, Саитова, Друм, Господарска, Пипавица и Нишава. Данас постоје само две, Ћумурана и Брв.

Грађене су најчешће у бондручној конструкцији са испуном од плетера или кованице и блатног малтера, а покривене ћерамидом. Радиле су у просеку са 4 витла. С обзиром да је воде било у току целе године, овде су долазили помељари из сврљишких, белопаланачких и заплањских села, а у време великих суша и из Топлице, Добрича и Јужног Поморавља. Брашном из ових воденица снабдеване су и нишке пекаре. Воја Голубовић је добио златну медаљу на сајму у Лондону 1903. године за брашно из воденице Инатице.

Воденица је типичан пример колективне установе над којом власништво има више смесничара (ортака), међу којима су сувласнички односи били сасвим прецизно дефинисани.

До 1960. на Врелској реци радиле су 33 ваљавице и 4 воденице, од којих је већина била из турског периода.

Воденичарство се угасило до 1961. године, када су Студенска врела каптирана за водовод, а тиме водни потенцијал Јелашничке реке смањен. У исто време појавили су се и млинови на електрични погон, што је такође убрзало нестајање воденица.

Као добар пример воденица у низу издвајамо Душничке на Кутинској реци. Најстарије су из друге половине XIX века. Од укупно 20 остало је 11, од којих је 8 у функцији. Неке од њих су делом измењене или сасвим обновљене. Грађене су од камена у сухозиду, у комбинацији са чатмом или од талпи, док су оне обновљене президане опеком. Све су у власништву од 20 до 40 смесничара.

Познате су Мандалска, Ћелијска, Соганчина, Живкова, Лазарева, Анђелкова, Миљковачка, Бела, Багарејска, Михајлова, Самарџијска, Личка, Шарска, Јединачка, Драговска, Црвењина.

Неколико изабраних примера воденица из наше околине, приказаних на фотографијама сликовито говоре о нашем односу према сопственој прошлости.

Жижа Стојичић Драгићевић

  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_02
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_03
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_04
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_05
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_06
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_07
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_08
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_09
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_10
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_11
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_12
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_13
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_14
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_15
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_16
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_17
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_18
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_19
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_20
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_21
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_22
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_23
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_24
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_25
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_26
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_27
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_28
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_29
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_30
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_31
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_32
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_33
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_34
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_35
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_36
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_37
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_38
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_39
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_40
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_41
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_42
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_43
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_44
  • angular slider
  • Vodenice_u_Gornjem_i_Donjem_Dusniku_46
html5 slider by WOWSlider.com v7.7